Kada je 24. aprila 1987. izgovorio tu rečenicu u Kosovu polju Milošević, tvrdi njegov tadašnji domaćin Mitar Balević, je mislio na “samo na onih nekoliko ljudi” koji su ga okružili žaleći mu se da ih policija neopravdano tuče, a ne na ceo narod ili sve Srbe.


Dok tužilaštvo nastoji da dokaže da je Slobodan Milošević u govoru koji je aprila 1987. godine održao na Kosovu “podržao srpski nacionalni program” i da je nakon toga “koristio rastući talas srpskog nacionalizma”, svedok odbrane Mitar Balević tvrdi da to nije tačno iz prostog razloga što “srpskog nacionalizma nije ni bilo.”

Mitar Balević je gotovo ceo svoj život proveo na Kosovu i punih pet decenija je bio politički angažovan: najpre u Savezu komunista (SK), a potom u Socijalističkoj partiji Srbije (SPS). Aprila 1987. je bio domaćin tadašnjem predsedniku Centralnog komiteta SK Srbije, Slobodanu Miloševiću, na sastanku u Domu kulture u Kosovu Polju, na kome su predstavnici kosovskih Srba i Crnogoraca govorili o svojim stradanjima pod pritiskom kosovskih Albanaca.

Na marginama tog sastanka Milošević je izgovorio čuvenu rečenicu “Niko ne sme da vas bije” koja ga je, smatra tužilaštvo, definitivno učvrstila na položaju srpskog nacionalnog lidera. Milošević tvrdi, a Balević ga je u tome danas podržao, da se ta rečenica odnosila “samo na onih nekoliko ljudi” koji su ga – kako se videlo na televizijskom snimku – okružili pred zgradom Doma kulture, žaleći mu se da ih policija neopravdano tuče. Nije se, dakle, odnosila na “ceo narod” ili “sve Srbe.”

Tokom Balevićevog svedočenja, Milošević je prikazao snimak 45 minutne televizijske emisije o skupu u Kosovu polju, u kojem su dati izvodi iz govora pojedinih učesnika – Srba i Crnogoraca – koji su se žalili na “nepodnošljivost” svog položaja, “pritiske”, “pretnje” i “teror” kojem su izloženi od strane albanske većine na Kosovu i koji su zahtevali “energičnu akciju” rukovodstva Srbije kojom bi se zaustavio proces njihovog iseljavanja i osigurala im se bezbednost. Na kraju trinaestočasovnog sastanka, Milošević je okupljenim “drugovima i drugaricama” rekao da je “bratstvo-jedinstvo svih naroda koji tu žive... jedina platforma za rešenje problema Kosova.” A to je, po Mitru Baleviću, upravo suprotno od onog što tvrdi tužilaštvo: da je Milošević tom prilikom “podržao srpski nacionalni program.”

Stradanja Srba i Crnogoraca na Kosovu su, po Baleviću, počela još 1941. godine, pod nemačko-italijansko-bugarskom vojnom okupacijom i civilnom vlašću lokalnih Albanaca. Posle rata, tvrdi svedok, “postepeno je rastao intenzitet albanskog nacionalizma”, u čijoj je osnovi bio zahtev da se Kosovu prizna status republike, što bi, po njemu, bilo samo prva faza u procesu odvajanja Kosova od Srbije i njegovog priključenja Albaniji.

Suprotno tvrdnjama tužilaštva o diskriminaciji kosovskih Albanaca, posebno nakon 1989. godine, Balević tvrdi da Albanci nikada nisu bili u podredjenom položaju, a da su nakon ustavnih promena krajem osamdesetih “masovno napuštali svoja radna mesta i tvrdili da su otpušteni, kako bi se pred svetom prikazali kao progonjeni.”

Svedočenje Mitra Balevića nastaviće se sutra, ali pre njega će na klupu za svedoke sesti nemački novinar Bo Adam, koji je zajedno sa još nekim kolegama istraživao dogadjaje u Račku 15. januara 1999. godine i došao do zaključka da tamo nije bilo “nikakvog masakra.”

Dijeljenje sadržaja