Tokom svedočenja Patrika Barioa o tome šta mu je Ratko Mladić rekao o dogadjajima u o Srebrenici, predsedavajući sudija Robinson je ukazao Miloševiću da ima “puno pravo da pozove generala Mladića kao svedoka”, ali je optuženi odgovorio da to neće učiniti pošto ne želi da pomaže u njegovom hapšenju


Muhamed Ata, jedan od glavnih organizatora terorističkog napada na SAD od 11. septembra 2001., je tokom 1999. godine navodno boravio u selu Bakotić kod Maglaja, u Bosni i Hercegovini. Interpol je u septembru 2001. tražio od MUP BiH da proveri tu tvrdnju, a ministarstvo je o tome obavestilo predsednika Saveta ministara. Po Slobodanu Miloševiću i svedoku njegove odbrane, Patriku Bariou/Patrick Barriot, prisustvo Ate “potvrdjuje postojanje terorističke mreže u Bosni i Hercegovini koja je direktno povezana sa dogadjajima od 11. septembra.”

Na pitanje sudija kako je došao u posed tog dokumenta, Patrik Bario je odgovorio da ga je dobio od francuske obaveštajne službe i da mu je odobreno da ga javno koristi pošto nije “klasifikovan”, odnosno proglašen poverljivim. Medjutim, u unakrsnom ispitivanju, glavni tužilac Karla/Carla del Ponte je ukazala da je dokument ipak stigao iz jednog drugog izvora, pošto su na njemu oznake faksa vlade Republike Srpske. Na njenu tvrdnju da francuske vlasti “nikada ne bi dozvolile da se takav dokument javno prezentira”, Bario je uzvratio da on “nije rekao da su mu francuske vlasti dozvolile, već da mu nisu zabranile da ga koristi”, kao što su mu zabranile da koristi neke druge dokumente, poput spiska francuskih plavih šlemova koje su, navodno, ubili “muslimanski snajperisti po naredjenju Alije Izetbegovića.” Nije, medjutim, želeo da kaže od koga je tražio dozvolu, odnosno ko mu je zabranio da obelodani taj spisak.

U direktnom svedočenju, Bario je opširno govorio o tome šta mu je o dogadjajima u Srebrenici u julu 1995. ispričao Ratko Mladić. Prema Mladićevoj verziji u interpretaciji bivšeg francuskog pukovnika, najviše žrtava je palo u žestokim borbama koje su 12. i 13. jula vodjene izmedju srpskih snaga i oko 15.000 naoružanih Muslimana koji su se probijali kroz okolne šume. U tim su borbama, rekao je Bario, Srbi izgubili oko 500 vojnika, dok su Muslimani imali izmedju 1.500 i 1.800 poginulih. Uz to, Mladić – tvrdi Bario – dozvoljava mogućnost da je “najviše 100” zarobljenih Muslimana pogubljeno “zbog mržnje i iz osvete - od strane Srba čiji se su porodice masakrirane u napadima Orićevih snaga na srpska sela u srebreničkoj enklavi.” Bario tvrdi da mu je Mladić lično rekao da ni on ni bilo ko drugi u komandi VRS nije naredio da se ubijaju zarobljenici.

Ovoj verziji Srebrenice Del Ponte je, u unakrsnom ispitivanju, suprostavila izveštaj Komisije koju je formirala vlada Republike Srpske, a u kojem se priznaje da je u julu 1995. u enklavi ubijeno više od 7.000 Muslimana. Bario, medjutim, to “ne prihvata”, poziva se na 1.500 “identifikovanih žrtava” i još oko 1.000 iskopanih leševa, a za izveštaj Komisije RS kaže da ga je “diktirao visoki predstavnik Pedi Ešdaun/Paddy Ashdown.”

Tokom svedočenja o Srebrenici, predsedavajući sudija Robinson je ukazao Miloševiću da ima “puno pravo da pozove generala Mladića kao svedoka”, ali je optuženi odgovorio da to neće učiniti pošto ne želi da pomaže u njegovom hapšenju.

Dijeljenje sadržaja