Svedok tvrdi da je u leto 1992. kroz otvor na vratima svoje ćelije video Momčila Krajišnika u policijskoj stanici u Ilidži, ali ne zna zašto je on tamo bio. Taj deo njegovog svedočenja sudije su privremeno izuzele iz dokaznog materijala, ostavljajući tužilaštvu mogućnost da u nastavku postupka zatraži naknadno uvodjenje u spise.


Svedok Mehmed Musić tvrdio je danas da je optuženog Momčila Krajišnika u leto 1992. video u policijskoj stanici u Ilidži, gde su u to vreme bili zatočeni Bošnjaci, a da je kasnije u zatvoru u Kuli često vidjao Momčila Mandića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Srpske republike BiH. Na pitanje sudije da li zna razloge njihovih poseta, Musić je danas odgovorio da “logoraš razmišlja samo o hrani i vodi: nek’ ga tuku, samo nek’ to ima.” Ostalo ga ne interesuje.

Činjenica da su dva visoka zvaničnika administracije bosanskih Srba vidjana u zatočeničkim objektima, po tužiocu, može zajedno sa drugim dokazima ukazati da je optuženi znao za njihovo postojanje, kao i da je imao uticaja na policijske dužnosnike na najvišim položajima. U prilog tome, optužba je danas emitovala snimke dva presretnuta telefonska razgovora u kojima Momčilo Krajišnik i Radovan Karadžić razgovaraju sa Momčilom Mandićem o zatočeničkim objektima i razmenama zarobljenika. U razgovoru od 1. jula 1992. Mandić se žali Karadžiću da “ima 300 ljudi iz Hadžića, za koje niko ne pita i koje niko neće”, tako da on ne zna šta će s njima.

Svedok Mehmed Musić, iz sela Musići u opštini Hadžići, kod Sarajeva, bio je jedan od tih zatočenika za koje se niko nije interesovao, pa je u raznim zatočeničkim objektima proveo pola godine: od maja do novembra 1992. godine. Njegova stradanja počela su sredinom maja 1992. kada su, nakon trodnevnog granatiranja, srpske snage ušle u selo Musići, zarobile 14 muškaraca i odveli ih u Hadžiće, gde su zatvoreni najpre u osnovnoj školi a zatim u garaži Opštinske skupštine. Narednih meseci, Musić je bio zatvoren u kasarni u Lukavici, policijskoj stanici u Ilidži, zatvoru u Kuli i u drugim zatočeničkim objektima. Tretman je, manje-više, bio svuda isti: ispitivanja, batinjanja, ponižavanja... od vojnika i policajaca, “Arkanovaca”, “Crvenih beretki” i “vikend četnika” koji su, kako je rekao, povremeno dolazili iz Srbije i Crne Gore. O tome šta je preživeo u tim zatvorima i logorima Musić je u decembru prošle godine svedočio i na sudjenju Slobodanu Miloševiću.

Krajišnikova odbrana je protestovala zato što je tek juče obaveštena da će svedok govoriti o poseti optuženog policijskoj stanici u Ilidži, te je ukazivala da neće moći o tome unakrsno da ispituje svedoka, pošto nije bila u mogućnosti da se tokom vikenda konsultuje sa optuženim.

Veće je, medjutim, zaključilo da je Musićevo svedočenje o posetama Krajišnika i Mandića, samo po sebi, “relativno male dokazne vrednosti”, pa je taj deo njegovog iskaza izuzelo iz sudskog spisa. Tužilaštvu je ostavljena mogućnost da u nastavku postupka – u svetlu drugih dokaza koje će izvoditi – zatraži da se taj deo Musićevog svedočenja naknadno uvede u spise. U tom slučaju, odbrana bi imala priliku da naknadno unakrsno ispita svedoka o tome koga je i kako video u policijskoj stanici u Ilidži i zatvoru u Kuli.

Svedočenje Mehmeda Musića nastaviće se sutra.

Dijeljenje sadržaja