U odgovoru na žalbu Stivena Keja, tužilaštvo traži da se odluka o dodeli branioca Slobodanu Miloševiću osnaži i dopuni i sa tri nova osnova, medju kojima je i neprimereno ponašanje optuženog u sudnici


Tužilaštvo smatra da Žalbeno veće Tribunala treba da odbaci žalbu Stivena Keja/Steven Kay, osnaži i dopuni novim osnovama odluku Raspravnog veća o dodeli branioca Slobodanu Miloševiću i tako “jednom za svagda” skine to pitanje sa dnevnog reda, kako bi se postupak nesmetano nastavio i priveo kraju bez novih prekida.

U odgovoru na podnesak Stivena Keja kojim se traži poništavanje odluke o dodeli branioca Slobodana Miloševića, tužilaštvo predlaže da se osporavana odluka Pretresnog veća osnaži sa tri nova osnova. Pretresno veće je, podsetimo, odluku o dodeli branioca zasnovalo na nalazima kardiologa koji su ispitali optuženog i ustanovili da je njegova sposobnost da se i dalje sam zastupa do te mere narušena i ograničena da postoji materijalni rizik da sudjenje neće biti ni pravično ni ekspeditivno.

Tužilaštvo, medjutim, smatra da osim ovog postoje i dodatni faktori “u interesu pravde” koji opravdavaju odluku o dodeli branioca. U podnesku se navode tri takva faktora: ponašanje optuženog u sudnici; manipulisanje terminima sudjenja i nepridržavanje propisane terapije; kao i obim i složenost predmeta koji je pred sudom.

Po mišljenju tužilaštva, neprimereno ponašanje optuženog u sudnici bi, samo po sebi, moglo predstavljati dovoljan osnov za dodelu branioca. Način na koji Milošević oslovljava sudije, uvredljive opaske kojima se Raspravno veće predstavlja kao deo udruženog zločinačkog poduhvata, verbalni napadi na svedoke tužilaštva – kao primeri se navode sljučajevi Nikole Samardžića, Stipe Mesića i Veslija Klarka/Wesley Clark - zatim držanje beskrajnih političkih govora i istorijskih lekcija i rasipanje dragocenog sudskog vremena... po oceni tužilaštva predstavljaju zloupotrebu i opstrukciju pravnog postupka, a povremeno prelaze granice nepoštovanja suda. Tužilac zato smatra neophodnim da se obrazloženje za dodelu branioca dopuni i Miloševićevim neprimerenim ponašanjem u sudnici.

Tužilaštvo, dalje, smatra da je Raspravno veće pogrešilo kada Miloševićevu manipulaciju terminima sudjenja nije uvrstilo u razloge zbog kojih mu je dodeljen branilac. Kada mu veće nije odobrilo traženo vreme za pripremu dokaznog postupka odbrane Milošević je, tvrdi tužilaštvo, “manipulisao svojim zdravljem” kako bi odložio nastavak sudjenja onoliko koliko mu odgovara. Po tužiocu, to je “jedina razumna interpretacija” nalaza holandskog kardiologa da se optuženi nije pridržavao terapije koja mu je odredjena, da je uzimao lekove koji mu nisu prepisani i da je davao pogrešne informacije svojim lekarima.

Konačno, tužilaštvo traži da se medju osnove koji opravdavaju dodelu branioca uključi i obim i složenost predmeta koji je pred sudom. Taj predmet je, po tužilaštvu, “isuviše velik da bi optuženi mogao sam da ga savlada” i istovremeno ga “previše emotivno opterećuje da bi se prema njemu objektivno odnosio.”

Rasprava Žalbenog veća o dodeli branioca Miloševiću zakazana je za četvrtak 21. oktobra.

Dijeljenje sadržaja