Kakva god bila odluka Žalbenog veća o dodeli branioca Slobodanu Miloševiću, može se očekivati da će, nakon nje, Raspravno veće preuzeti mere da nametne autoritet Tribunala i pokaže da se on ne može tretirati kao nekakva ne-vladina organizacija. Pozivi pod pretnjom kazne su “poslednje sredstvo” ali se veće, kako je danas nagovestio sudija Robinson, neće od njega ustezati kada se iscrpe sva ostala sredstva.


Od 138 svedoka sa prioritetne liste za kosovski deo dokaznog postupka odbrane, koju je Stiven Kej/Steven Kay sastavio na osnovu informacija dobijenih od saradnika Slobodana Miloševića, njih 65 je odbilo da svedoči a jedan će se izjasniti nakon što Žalbeno veće odluči o zakonitosti dodele advokata optuženom.

Oni koji odbijaju svedočenje kao razlog, najčešće, navode da je, po njihovom mišljenju, optuženom “uskraćeno pravo da se sam brani” mada, kako je danas objasnio Kej, ima i onih koji kažu da “ne žele da doprinose Miloševićevoj odbrani”, da “ne znaju ništa što bi moglo pomoći optuženom”, ili da ih niko nije konsultovao pre nego što su se njihova imena našla na listi 1.600 potencijalnih svedoka odbrane.

Kao da nije imao dovoljno problema sa svedocima koji ne žele da se pojave u Hagu, klijentom koji odbija svaku saradnju i kampanjom koja se protiv njega vodi, Kej se u medjuvremenu suočio sa još jednom preprekom. Nekoliko svedoka koji su voljni da daju svoje iskaze morali bi da, pre nego što se pojave u Hagu, dobiju za to odobrenje svoje vlade. Danas je pomenut slučaj dvojice nemačkih svedoka, koji su u vreme na koje se odnosi “kosovska optužnica” protiv Miloševića bili u sastavu posmatračke misije OEBS na Kosovu. Posredstvom Sekretarijata Tribunala, Kej je podneo zahtev nemačkim vlastima, administrativna procedura je u toku i dozvole su, kako je rečeno, “na putu”, ali se u medjuvremenu jedan od svedoka predomislio i poručio da će svedočiti “samo pod uslovom da se optuženom dozvoli da se sam brani.”

Dva su, po svemu sudeći, razloga zbog kojih se veće, za sada, uzdržava od primene mera prisilnog dovodjenja svedoka koje su mu na raspolaganju. Prema pravilima Tribunala - da bi se svedocima koji su bili ili su još državni zvaničnici uputio obavezujući nalog za svedočenje – mora se prethodno pokušati da se njihovo svedočenje obezbedi diplomatskim kanalima. Takve naloge sudija Robinson je danas okarakterisao kao “poslednje sredstvo”, ukazujući da svedocima mora pokazati “da je ovo sudjenje od fundamentalne važnosti i da veće sledi u celosti primeren postupak.”

Drugi razlog sadašnje “uzdržanosti” sudija je činjenica da se odluka o dodeli branioca nalazi trenutno pred Žalbenim većem, koje će u četvrtak voditi raspravu po žalbi Stivena Keja, podnetoj u ime Miloševića. Pre nego što posegnu za “poslednjim sredstvom”, odnosno prinudnim merama za dovodjenje svedoka, sudije po svemu sudeći čekaju da Žalbeno veće “rašcisti teren” tako što će potvrditi, ili poništiti, odluku o dodeli branioca. Subija Robinson je danas izrazio nadu da bi se “situacija sa svedocima mogla poboljšati nakon odluka Žalbenog veća”, dok je branilac Kej izrazio sumnju u “poboljšanje” u slučaju potvrde prvostepeno odluke o dodeli branioca.

Kakva god bila odluka Žalbenog veća, može se očekivati da će, nakon nje, Raspravno veće preuzeti mere da nametne autoritet Tribunala i pokaže da se on ne može tretirati kao nekakva ne-vladina organizacija.

Dijeljenje sadržaja