Da je Milošević 1999. pristao na uslove koji su mu postavljani u pregovorima u Rambujeu/Rambouillet, “danas bi bio medju pobednicima, a ne pred političkim sudom poput ovog” – izjavila svedok odbrane Liana Kaneli, komunistička poslanica grčkog Parlamenta i potpredsednica Medjunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševića.


Grčka novinarka Liana Kaneli/Kanelli je jedna od malobrojnih svedoka odbrane sa “prioritetne liste” Slobodana Miloševića koji su se odazvali pozivu dodeljenog branioca Stivena Keja/Steven Kay. Odgovarajući juče na pitanje sudije Robinsona o relevantnosti njenog svedočenja, Kej je ocenio da je njen iskaz od “ograničenog značaja” i priznao da mu nije baš najjasnije zašto se ona našla na “prioritetnoj listi.”

Kaneli se danas pred sudom predstavila kao komunistički poslanik u Parlamentu Grčke, a tokom svedočenja se pokazalo da je i potpredsednica Medjunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševića. Svedočila je o svojoj poseti Srbiji u vreme vazdušne kampanje NATO. Opisala je, najpre, posledice bombardovanja koje je videla u Aleksincu, ukazujući da su pogodjene samo “kuće običnih ljudi” i tvrdeći da u okolini nije bilo nikakvih vojnih ciljeva koje bi “bomba mogla promašiti.”

Kaneli se ne seća tačnog datuma posete Aleksincu, ali misli da je to bilo negde oko 25. aprila, dan nakon bombardovanja, pošto je “zemlja još bila topla” od bombi. U unakrsnom ispitivanju se, medjutim, ispostavilo je Aleksinac bombardovan 5. aprila, tri sedmice pre njene posete, da su dve bombe pale na kasarnu “Deligrad”, a da je jedna promašila i pala na centar gradića, ubila 10 i ranila 30 civila. NATO je priznao grešku i izrazio žaljenje zbog civilnih žrtava, a Hjumen rajts voč/Human Rights Watch je o tom incidentu objavio izveštaj, na osnovu istrage sprovedene na licu mesta i razgovora sa očevidcima. Kaneli je, medjutim, ostala pri svom iskazu, rekavši da je ona videla “pogodjenu stambenu zgradu a ne kasarnu” i da “više veruje svojim očima nego izveštajima nekakvih ne-vladinih ili humanitarnih organizacija.”

Iz Aleksinca Kaneli je otišla u Beograd gde se jedne večeri našla u grupici od 4-5 stranih novinara koje je primio predsednik Milošević. Kaneli ga je tom prilikom pitala da li je nepristajanje na sporazum iz Rambujea razlog za bombardovanje NATO a Milošević joj je, koliko se sada seća, odgovorio da bi do bombardovanja došlo i da je potpisao taj sporazum, pošto su “oni odlučili to da učine.”

Pokazujući da, ipak, ne deli fatalizam bivšeg predsednika, Kaneli je dodala da bi Milošević, da je pristao na uslove iz Rambuja, “sada bio medju pobednicima, a ne pred političkim sudom poput ovog” – što joj je donelo oštru opomenu predsedavajućeg sudije Robinsona.

Kaneli se izvinila veću, ali je nešto kasnije, odgovarajući na pitanje tužioca Džefrija Najsa/Geoffrey Nice da li deli stavove o Haškom tribunalu izražene u dokumentima Medjunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševića, rekla da je Tribunal podseća “na srednjevekovna vremena i sveštenike koji progone veštice.”

Sudije su ignorisale ovaj komentar, a Najs je unakrsno ispitivanje završio rečima: “Mislim da ne mogu postavljati dalja pitanja.”

Pošto odbrana nije imala na raspolaganju nove svedoke, sudjenje je prekinuto do utorka 26. oktobra. U medjuvremenu će se, u četvrtak, pred Žalbenim većem održati usmena rasprava o Kejovoj žalbi na odluku o dodeli branioca Slobodanu Miloševiću.

Dijeljenje sadržaja