Za jednog od dvojice Dubrovčana koji su poginuli u granatiranju Starog grada 6. decembra 1991., odbrana optuženog generala Strugara tvrdi da je umro usled krvarenja, zato što mu više od dva i po sata nakon ranjavanja nije pružena pomoć.


Danas je u Tribunalu trebalo da se nastavi samo jedno sudjenje - generalu Pavlu Strugaru, optuženom za granatiranje Dubrovnika – ali je i ono otkazano, bez objašnjenja i bez najave kada će se nastaviti.

Poslednji svedok optužbe pre prekida dao je iskaz sa zaštićenim identitetom i likom i izmenjenim glasom. Poput brojnih prethodnih svedoka opisao je kako je doživeo i preživeo najteže granatiranje dubrovačkog Starog grada 6. decembra 1991. Svedok “A”, kako je predstavljen, se tog dana zatekao u svom stanu, u kući na Stradunu, čiji je krov pogodjen sa tri granate. Najveći deo dana je proveo krijući se u kupatilu odakle je povremeno istrčavao na prozor da vidi šta se dešava u gradu. U jednom trenutku je sa prozora, kako je svedočio, video na Stradunu telo svog prijatelja, dubrovačkog fotografa i novinara Pave Urbana, koji se u optužnici protiv generala Strugara navodi kao jedan od dvojice civila ubijenih u napadu na Stari grad.

“Čuo sam glasove Urbanovih kolega koji su govorili: ‘Pavo je pogodjen’, i kada sam pogledao kroz prozor, video sam nepomično, zgrčeno telo ispod gradskog zvonika, ali sa te udaljenosti nisam mogao da razaznam njegovo lice”, rekao je svedok “A”.

Odbrana generala Strugara osporavala je njegov iskaz pozivajući se na pisanu izjavu koju je svedok “A” dao istražiteljima 2000. godine a u kojoj je, opisujući isti dogadjaj, rekao da je video trenutak kada je Urban pogodjen, kao i kola hitne pomoći kako dolaze do njega.

Branilac je od svedoka posebno tražio da objasni kako je znao da je Urban izdahnuo nekoliko trenutaka nakon što je pogodjen, što je takodje zapisano u izjavi istražiteljima iz 2000. godine. Odbrana, naime, tvrdi da je dubrovački fotograf preminuo od posledica iskrvavljenja jer mu ni nakon dva i po sata od kako je pogodjen niko nije pružio pomoć.

“Ja sam samo opisao ono vreme od kad sam čuo glasove njegovih kolega i tih pet minuta. Kada je pokojnik poginuo, ja to ne znam”, odgovorio je svedok “A”.

Odgovarajući na pitanja branioca svedok je na kraju ostavio i mogućnost da je detalje vezane za pogibiju Pave Urbana opisao ne samo na osnovu onoga što je lično video 6. decembra 1991. već i onog što je naknadno čuo od kolega i prijatelja nastradalog fotografa.

Strugarov branilac, beogradski advokat Vladimir Petrović, je u jednom trenutku primetio da je svedok rekao “samo pola istine”, čime je izazvao oštar prigovor tužioca, ukor od strane predsedavajućeg sudije i reakciju samog svedoka koji mu je uzvratio:

“Ja sam gospodine ovdje došao po svojoj savjesti, da svima olakšam muku na ovim prostorima bivše Jugoslavije. Da se konačno skine anatema sa tih prostora i da svi narodi, kao i srpski i crnogorski, izmedju ostalih, živimo konačno u normalnoj zemlji, da se ne koljemo svakih pola stoljeća. To je bio moj osnovni cilj da ja dodjem ovdje... Ja nisam došao ovdje lagat zato što želim zlo vašem štićeniku. Ja gospodine osobu i ne poznam i želim mu sve najbolje u životu. Neka ga sudi onaj ko ga treba suditi. Ja ne sudim nikoga. Ja govorim istinu. Ovo sam časni sude morao reći.”

Dijeljenje sadržaja