Američki istoričar Pol Šaup, koji kao ekspert odbrane svedoči na sudjenju Radoslavu Brdjaninu, smatra da je plan podele Bosne izmedju Srbije i Hrvatske imao "istinske prednosti" i žali što taj plan nije imao podršku medjunarodne zajednice


Podelom Bosne izmedju Srbije i Hrvatske, o kojoj su u martu 1991. u Karadjordjevu pregovarali Slobodan Milošević i Franjo Tudjman, mogao je da se izbegne ne samo srpsko-hrvatski sukob, već i krvavi gradjanski rat u Bosni i Hercegovini. To se, izmedju ostalog, navodi u ekspertskom izveštaju koji je - za odbranu Radoslava Brdjanina, bivšeg predsednika Kriznog štaba Autonomne regije Krajina, optuženog za genocid - sudu podneo američki istoričar Pol Šaup/Paul Shaup. Izveštaj se bavi uzrocima rata u Bosni i Hercegovini, u kontekstu dezintegracije bivše Jugoslavije i kolapsa komunizma u Istočnoj Evropi.

Plan podele Bosne duž linija Sporazuma Cvetković-Maček iz 1939. godine, prema profesoru Šaupu, nije realizovan zbog neslaganja Miloševića i Tudjmana oko budućnosti hrvatskih teritorija naseljenih Srbima, kao i zbog odsustva razumevanja i podrške u medjunarodnoj zajednici. Ona se, naime, protivila promeni granica i transferu stanovništva, nastojeći umesto toga da medjunarodnim posredovanjem očuva multi-etničku Bosnu unutar dotadašnjih republičkih granica.

Sukob u Bosni i Hercegovini je, po profesoru Šaupu, bio "gradjanski rat." Srbija i Hrvatska su, istina, igrale izvesnu ulogu u tom sukobu i "raspirivale su požar", ali je "srž problema" - smatra američki istoričar - bio u samoj Bosni, njenoj istoriji i odnosima njena tri naroda. Taj rat nije bio tako "jednostran" kao što se prikazivalo, budući da su, kako navodi ekspert odbrane, hrvatsko-muslimanske snage prognale Srbe iz Mostara; u početku su porazile srpske snage u borbama za koridor u Posavini; istočna Bosna je pretvorena u "polja smrti" u čemu su učestvovale obe strane; dok je Bihaćki džep sve vreme rata bio u rukama Petog korpusa Armije BiH.

Vojska Republike Srpske, smatra američki ekspert, nije bila pod kontrolom Beograda, mada je odatle dobijala izdašnu logističku i materijalnu podršku. Mada priznaje da su bosanski Srbi "bili angažovani u etničkom čišćenju više od Hrvata i Muslimana", profesor Šaup ističe da je bošnjačka strana veoma uspešno igrala "ulogu žrtve" i preuveličavala zločine drugih strana kako bi pobudila medjunarodne simpatije. U ekspertskom izveštaju se navodi da su neki od najtežih sarajevskih masakara - kao što su eksplozije u redu za hleb i na pijaci Markale - rezultat "strategije žrtvovanja" koju su, u nastojanju da ocrne srpsku stranu, sprovodile bošnjačke snage.

Izveštaj se bavi i balkanskim "drevnim mržnjama" kojima američki istoričar objašnjava brutalnost s kojom su se medjusobno obračunavale sukobljene strane. Po njemu, radi se o "okrutnom društvu" i narodima koji su "zatočenici nasilne prošlosti" i koji neguju "kulturu osvete."

Obrazlažući ove teze iz svog izveštaja, profesor Šaup je istakao da je u ruralnim područjima Bosne, Srbije ili Makedonije, "u kojima svi imaju detaljna saznanja o tome šta je ko rekao ili učinio pre deset ili više godina... osveta vrlo bitan faktor." Jer, dodao je, "takve se stvari pamte i kada dodje do etničkih sukoba dolazi do teških zverstava pošto se ljudi obračunavaju zbog onoga što se dogodilo u prethodnom ratu."

"To su ekstremna ponašanja ali, časni sude, takvi su ti ljudi - brdjani - i nema ničeg neobičnog u tome" - zaključio je američki profesor koji kao da je na trenutak zaboravio da je u Hag došao kao svedok odbrane jednog Brdjanina.

Dijeljenje sadržaja