Izveštaj američkog istoričara Pola Šaupa o uzrocima raspada bivše Jugoslavije i rata u Bosni i Hercegovini, koji je sudu podnela odbrana Radoslava Brdjanina, po oceni tužilaštva je nepotpun i selektivan, jer uključuje samo one informacije, dokumente i mišljenja koji podržavaju njegove teze.

Ekspertski izveštaj američkog istoričara Pola Šaupa/Paul Shaup, koji je na sudjenju Radoslavu Brdjaninu prezentirala odbrana, po tužiteljki Džoani/Joanna Korner je "nepotpun", "pun grešaka", "šupalj" i zasniva se na "nepoverenim sekundarnim informacijama." Brdjanin je bivši predsednik Kriznog štaba Autonomne regije Krajina i optužen je za genocid i druge ratne zločine u severo-zapadnoj BiH.

Osporavajući praktično sve zaključke iz izveštaja američkog istoričara - koji se u najvećoj meri zasniva na knjizi "Rat u Bosni i Hercegovini: Etnički sukob i medjunarodna intervencija" koju je profesor Šaup napisao zajedno sa Stivenom/Steven Burgom, zatim na delovima izveštaja Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju (NIOD) o odgovornosti za srebrenički masakr 1995., kao i na i analizi "Balkanska bojišta" koju je, na osnovu informacija iz javnog domena, izradila CIA - optužba je nastojala da ukaže na "selektivnost" veštaka odbrane koji je u svoj rad uključio samo one informacije, dokumente i mišljenja koji podržavaju njegove teze.

Druga strana iste medalje je, po optužbi, činjenica da je pri izradi svog izveštaja profesor Šaup ignorisao neke od ključnih dokumenata o politici i strategiji vodjstva bosanskih Srba, kao što su, recimo, "Uputstva o organizaciji srpskog naroda u BiH" u kojima se razradjuju poznate varijante A i B za preuzimanje vlasti, kao i "Strateške ciljeve" koje je usvojila Skupština Srpske republike BiH, u kojima se otvoreno kaže da je cilj razdvajanje od drugih naroda što se, po tužiocu, može postići jedino etničkim čišćenjem ili genocidom. Ti dokumenti su u javnom domenu i bezbroj puta su navodjeni pred Haškim tribunalom, ali profesor Šaup - barem kako je tvrdio - ili "nije čuo" za njih ili ih, do sada, "nije video." Nikada, takodje, nije video ni dokumente u kojima se iznose konkretni podaci o naoružavanju bosanskih Srba uoči izbijanja sukoba, a koje mu je tokom unakrsnog ispitivanja prezentirala optužba.

Selektivnost ili pristrasnost veštaka odbrane se, po tužiocu, videla i po izboru dokumentarnog filma koji je prikazao sudskom veću. Profesor Šaup se, naime, opredelio za film "Jugoslavija - rat koji se mogao izbeči", koji je pred sudom već prikazao i Slobodan Milošević, pošto podržava njegove teze o "medjunarodnoj zaveri" protiv Srba i Jugoslavije. Veštak je, ukazala je tužiteljka, "propustio" da veću kaže da je autor filma izvesni Džordž/George Bogdanović iz "srpsko-američkog medija centra." Kao što je, takodje, "propustio" da sudijama pokaže nastavak tog filma - posvećen masakru u Srebrenici - u kojem se odgovornost za zločine pripisuje isključivo Naseru Oriću i tvrdi u julu '95. u enklavi pod zaštitom UN nije ubijeno više od 200 ljudi.

Pošto se u izveštaju veštaka tvrdi da nije postojao nikakav plan Velike Srbije, tužiteljka Korner je svedoku citirala više govora i izjava zvaničnika bosanskih Srba u kojima se otvoreno poziva na stvaranje Velike Srbije, ali je profesor Šaup to otpisao kao "mišljenja pojedinaca."

Tezu veštaka odbrane o "gradjanskom ratu" koji "nije bio tako jednostran" kao što se sticao utisak, optužba je osporavala citiranjem govora sa Skupštine bosanskih Srba u kojem Vojo Kuprešanin, nekadašnji predsednik Autonomne regije Krajina, kaže: "Imamo avione, haubice, tenkove, topove... a šta imaju Muslimani?" I nastavlja: "Mogli smo proći kroz Bosnu kao kroz sir, ali nismo." Pošto se profesor Šaup u delu izveštaja u kojem govori o tome da su sve sukobljene strane bile naoružane pozvao na izveštaj CIA, tužiteljka ga je pitala "ko je u pravu: Kuprešanin ili CIA?"

"Naravno CIA" - odgovorio je američki istoričar, otpisujući Kuprešaninove reči kao puku "agresivnu političku retoriku."

Dijeljenje sadržaja