Pritvorska jedinica u Scheveningenu

U danas objavljenom izveštaju Medicinskog centra Univerziteta Erazmus iz Roterdama/ Rotterdam, navodi se da ne postoji obrazac oboljevanja od malignih bolesti u Pritvorskoj jedinici UN (PJUN) koji bi ukazivao na jedinstveni zajednički uzrok pojave bolesti kod haških pritvorenika. Istraživanje je sprovedeno na zahtev Tribunala a nakon pritužbi Radovana Karadžića na “toksičnost okruženja” i “visoku stopu maligniteta” u Pritvorskoj jedinici UN

U poslednje dve godine, pre i nakon izricanja presude kojom je osuđen na 40 godina zatvora za genocid i druge zločine u Bosni i Herzegovini, Radovan Karadžić je u više navrata iznosio pritužbe na uslove pritvora koji, po njegovoj oceni, štetno utiču na njegovo kao i zdravstveno stanje ostalih pritvorenika.

Pozivajući se na svoje medicinsko obrazovanje Karadžić je kao moguće izvore štetnih uticaja pomenuo ishranu, odnosno način pripreme i čuvanja hrane koja se čuva u “plastičnim posudama” i “podgreva u mikrotalasnim pećnicama”. Kao mogućeg uzročnika malignih oboljenja naveo je i građevinski material, poput staklene vune koja se koristi za izolaciju, tvrdeći da je stopa obolelih u Pritvorskoj jedinici znatno veća nego u opštoj populaciji. Po nalogu sudije Merona, Sekretarijat suda je u junu prošle godine angažovao Medicinski centar roterdamskog Univerziteta da sve to istraži.

U danas objavljenom izveštaju ekspertskog tima Univerziteta Erazmus se ukazuje da “rak nije jedna bolest” već zajednički termin za više od stotinu malignih oboljenja koja se razlikuju po poreklu, dinamici razvoja i prirodnoj predodređenosti. U većini slučajeva, navode eksperti, takva oboljenja su prisutna kod pacijenata 3 do 15 godina pre nego što su klinički otkrivena, te je malo verovatno da su posledica tri ili četiri godine boravka u haškom pritvoru. Uvidom u dijagnoze obolelih tribunalovih pritvorenika ekspertski tim je zaključio da se radi o različitim vrstama raka koji su posledica različitih štetnih uticaja kojima su pritvorenici “najverovatnije bili izloženi pre nego što su dospeli u pritvor”.

U poređenju sa statistikom o obolelima od raka u Hrvatskoj, Srbiji i BiH, i imajući u vidu njihovu starosnu grupu, odnosno poodmakle godine, stopa obolevanja od malignih oboljenja među haškim pritvorenicima - ukazuje se u izveštaju - nije viša od stope u opštoj populaciji zemalja iz kojih potiču.

Zaključak eksperata Medicinskog centra Univerziteta Erazmus je da nema dokaza da su uslovi u Pritvorskoj jedinici UN "kancerogeni" i da uvećavaju rizik od malignih oboljenja među pritvorenicima.