Osim sto se žali na nepravično suđenje i presudu, bivši predsednik Republike Srpske oštro osuđuje čitav projekat međunarodne pravde i poziva svetske lidere da ga iznova razmotre i preispitaju

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić uložio je danas žalbu na prvostepenu presudu kojom je u martu ove godine proglašen krivim za genocid i druge zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini i osuđen na kaznu od 40 godina zatvora.

U saopštenju za javnost koje je tim povodom objavio njegov američki branilac Piter/Peter Robinson se navodi da Karadžić smatra da nije imao pravično suđenje, da su sudije umesto "pretpostavke nevinosti" imale "pretpostavku krivnje", te da je Pretresno veće iskonstruisalo presudu tako da zadovolji tu pretpostavku. Najočigledniji primer neostvarenja pravde, po Karadžiću, je osuda za genocid na osnovu zaključka da je delio nameru da se pobiju svi zarobljenici iz Srebrenice. Takav je zaključak, navodi se u žalbi, izveden iz sudijske interpretacije jednog njegovog šifriranog razgovora, a osuda koja se na njemu zasniva je pogrešna i nepravedna.

U saopštenju se dalje navodi da Karadžić smatra da je bio podvrgnut "političkom suđenju", smišljenom da bi se "demonizirao" ne samo on već i njegov narod, odnosno bosanaski Srbi. Nakon osam godina provedenih u Pritvorskoj jedinici UN, Karadžić smatra da je međunarodna pravda "promašeni projekat". Sudije koje znaju malo o regionu, njegovoj kulturi, jeziku, istoriji, vode suđenje po proceduri koja je strana optuženima, na stranom jeziku i donose zaključke koji su strani onima koji poznaju region i istinu. Nije nikakvo čudo, smatra Karadžić, što Sjedinjene države, Rusija i Kina ne dozvoljavaju da se na takav način sudi njihovim državljanima.

Radovan Karadžić, navodi se na kraju saopštenja njegovog branioca Pitera Robinsona, poziva svetske lidere da iznova razmotre i preispitaju čitav projekat međunarodne pravde, koji je, po njemu, postao "pretekst za upotrebu pravnog sistema u političke svrhe".

Dijeljenje sadržaja