Zahtev Hadžićeve odbrane za diskvalifikaciju sudija zbog navodne pristrasnosti je, po tužilaštvu, "ciničan, fundamentalno pogrešan" i predstavlja zloupotrebu postupka i "jalov pokušaj da se spreči ekspeditivno okončanje" izvođenja dokaza odbrane. Veće naložilo procenu Hadžićevih kognitivnih funkcija i sposobnosti da učestvuje u postupku

Odbrana Gorana Hadžića je prošle sedmice zatražila dobrovoljno povlačenje ili diskvalifikaciju sudija iz odlučivanja o zahtevu tužilaštva da se suđenje nastavi sa optuženim ili bez njega. Nakon što je u oktobru 2014. utvrđeno da Hadžić boluje od moždanog tumora, postupak je privremeno obustavljen. Hadžić od tada ne daje saglasnost da se suđenje nastavi u njegovom odsustvu.

Odbrana je u podnesku od 24. marta navela da sudije imaju "lični, finansijski, materijalni i profesionalni interes" da se suđenje nastavi, budući da njihov mandat zavisi od odluke po zahtevu tužilaštva. Odbrana, naime, ukazuje da će mandat dvojice sudija biti okončan 31. decembra 2015. godine dok mandat trećeg, ad-litem sudije, direktno zavisi od toga da li će se postupak nastaviti. Posledica zahteva tužilaštva je, po odbrani, da se suđenje nastavi ne samo u slučaju da Hadžić nije sposoban da učestvuje već i kada više nema izgleda da će se oporaviti. Zahtev tužilaštva, stoga, utiče na nastavak postupka, mandat sudija i samim tim na njihovu pristrasnost i vodi ka "automatskoj diskvalifikaciji".

Tužilaštvo, pak, podnesak odbrane smatra "ciničnim i fundamentalno pogrešnim". Odbrana je, ukazuje tužilaštvo, propustila da pokaže postojanje "neprihvatljivog privida pristrasnosti". Zahtev je "neozbiljan" i predstavlja "jalov pokušaj da se spreči ekspeditivno okončanje dokaznog postupka odbrane odlaganjem odluke po zahtevu tužilaštva", navodi se u podnesku.

Tužilaštvo, takođe, ukazuje, da je eventualni produžetak suđenja, nakon isteka mandata sudija, posledica bolesti optuženog koju nije bilo moguće predvideti i koja je, do sada, dovela do petomesečne obustave postupka. Ipak, praksa je da se mandat sudija produžava do kraja postupka, navodi tužilaštvo i zaključuje da nema osnova za sugestiju da sudije treba isključiti iz odlučivanja o merama čiji je cilj okončanje suđenja.

Konačno, tužilaštvo navodi da zahtev odbrane predstavlja zloupotrebu postupka i da bi branioce trebalo kazniti tako što će im se uskratiti naknada za pisanja takvog podneska.

Veće je, u međuvremenu, izdalo nalog Sekretarijatu da imenuje nezavisnog neuropsihologa koji će istražiti da li je Hadžić sposoban za suđenje i o tome izvestiti sudije. Veće je, takođe, naložilo neuro-onkologu, doktorki Soute/Seute, koja je već pregledala Hadžića, da odgovori da li optuženi ima kognitivnih teškoća, koje su neželjene posledice medicinskog tretmana i kako ih ublažiti te kako je tumor reagovao na prepisanu terapiju. Na ista pitanja trebalo bi da odgovori i doktor Taphorn/Taphoorn, koji je zadužen za Hadžićevo lečenje.

Sekretarijat ima rok do 9. aprila da odredi kada će lekari moći da pregledaju Hadžića, dostave izveštaje i u sudnici obrazlože svoje zaključke. Odbrani i tužilaštvu se nalaže da četiri dana nakon te rasprave dostave argumente o Hadžićevoj sposobnosti za suđenje.

Dijeljenje sadržaja