Objašnjavajući kako je došlo do toga da u junu 1993. zahtev za predaju uputi svim Muslimanima Goražda, a ne samo neprijateljskim vojnicima, oficir VRS Špiro Pereula objasnio da je pri sastavljanju dokumenta pogrešio "neuki daktilograf", a činjenicu da je na dokumentu njegov potpis svedok pravda žurbom koja je svojstvena ratnoj situaciji

Današnji svedok odbrane Ratka Mladića – oficir vojske bosanskih Srba Špiro Pereula – u vojničkoj karijeri promenio je više mesta, od predratnog člana štaba Teritorijalne odbrane BiH do ratnog referenta za bezbednosne poslove u Glavnom štabu VRS i radnika Ministarstva odbrane RS. U izjavi Mladićevim braniocima naveo je da su međunacionalne tenzije u BiH pojačane nakon višestranačkih izbora 1990. godine, a on je u aprilu 1992. godine napustio Sarajevo i priključio se JNA, potom i srpskim teritorijalcima na Dobrinji. U gradu mu je ostao brat koji je, kaže, nešto kasnije uhapšen i mučen u podrumu kafane "Sunce", gde se, kaže, nalazio logor za Srbe.

Budući da je jedno vreme radio u Glavnom štabu, svedok je imao prilike da se upozna sa likom i delom komandanta Mladića. Za njega ima samo reči hvale, navodi da se radilo o "sposobnom oficiru", a posebno ističe njegovu "ljudskost, pravičnost, disciplinu i rad". Mladić je, navodi svedok, svim starešinama naređivao da u borbi postupaju profesionalno, a da se prema zarobljenicima odnose u skladu sa međunarodnim konvencijama.

Nakon čitanja sažetka svedokove izjave, branioci nisu za njega imali dodatnih pitanja, pa ga je odmah "preuzeo" tužilac i u unakrsnom ispitivanju podsetio da je u jednom ratnom periodu bio član Komisije za razmenu vlade Republike Srpske. Tužilac je predočio dokumente iz kojih se vidi da su u srpskim zatočeničkim centrima, poput sarajevskog zatvora Kula, držani civili, kao i da su neki zatočenici tamo stradali.

Svedok, međutim, odgovara da je on kao pripadnik vojske bio marginalizovan u tom telu i da se ne seća da je prisustvovao ijednom sastanku, niti da je iko za vreme njegovog mandata razmenjen, zatim da nikakve informacije nije dobijao, niti ih bilo kome prenosio. Drugim rečima, u Komisiji je, kako je to formulisao predsedavajući sudija, bio "ni zbog čega".

Ukazujući da su meta napada Mladićeve vojske bili civili, tužilac se pozvao na svedokov zahtev iz juna 1993. godine upućen sa isturenog komandnog mesta Drinskog korpusa u Čajniču. U dokumentu se nalaže da se megafonima iz oklopnih vozila i putem srpskih radio stanica "Muslimani Goražda" pozovu na predaju srpskoj vojsci uz obećanje da će im potom biti omogućeno "da odu gde žele".

Tužilac je primetio da se u pozivu "izgleda ne pravi razlika" između civila i vojnika, odnosno da su svi pozvani da napuste Goražde, što je, po njemu, i bio cilj akcije – proterivanje Muslimana iz grada. Svedok se sa tim ne slaže i objašnjava da je on pri sastavljanju dokumenta diktirao da se poziv uputi neprijateljskim vojnicima, ali je "greškom neukog daktilografa" zabeleženo drugačije i na predaju su pozvani svi Muslimani. Činjenicu da na dokumentu stoji njegov potpis, Pereula pravda žurbom koja je svojstvena ratnoj situaciji. Dodaje da do napada na Goražde, koji je naredio Glavni štab VRS, tom prilikom nije ni došlo.

Na početku današnjega zasedanja saopšteno je da je tim optužbe pojačalo "novo-staro" lice – iskusni haški tužilac Alan Tiger/Tieger, koji je okončao angažman u predmetu Radovana Karadžića, pa se sada može "posvetiti" Mladiću.

Dijeljenje sadržaja