Bezbednjak Sanske brigade Duško Čorokalo u izjavi Mladićevoj odbrani naveo da su Arkan i njegovi ljudi došli u Sanski Most u septembru 1995. i da su krivi "za sve što nije dobro" urađeno prema nesrpskim civilima. Tužilac ukazuje da su pre dolaska "arkanovaca" počinjena ubistva i zatvaranja Muslimana i Hrvata i da je većina njih do 1995. uveliko izbegla iz grada

Bivši oficir bezbednosti u Šestoj sanskoj brigadi Duško Čorokalo je, svedočeći u odbranu Ratka Mladića, rekao da je sukob u Sanskom Mostu izbio jer su Muslimani prekršili dogovor o podeli opštine, napali grad i vojno ga osvojili. Usledio je kontranapad Srba koji su, kaže, bez žrtava preuzeli Sanski Most i uspostavili vlast. Mada nije direktno učestvovao u borbama, svedok je bio u gradu kadaje srpska vojska napala sela Hrustovo i Vrhpolje i, po optužnici, počinila zločine nad tamošnjim civilima.

U leto 1992. godine Čorokalo je poslat na front, a u Sanski Most se vratio u septembru 1995. godine i tamo zatekao Željka Ražnatovića Arkana i njegovu Srpsku dobrovoljačku gardu. U tom trenutku u opštini je, kaže, bilo nekoliko sela sa preko 1.000 muslimanskih i hrvatskih stanovnika. "Sve što nije dobro prema njima, uradili su Arkan i njegovi ljudi", naveo je u izjavi, skidajući odgovornost sa vojske bosanskih Srba kojom je optuženi komandovao.

U unakrsnom ispitivanju, tužilac Džeremi/Jeremy je, međutim, ukazao da su se brojni zločini prema nesrbima Sanskog Mosta dogodili mnogo pre dolaska "arkanovaca". Na primer, u napadu na selo Hrustovo 31. maja 1992. godine sprski vojnici su ubili 27 žena, dece i staraca. Čorokalo tvrdi da o tom zločinu, iako je bio oficir bezbednosti brigade, nije znao ništa jer su Hrustovo i Vrhpolje "veliko područje", pa nije bilo lako doći do informacija.

Ipak, priznaje da je nekoliko dana kasnije čuo za zločin počinjen istog 31. maja na mostu kod Vrhpolja na koji su dovedeni zarobljeni muslimanski meštani, naterani da skaču u reku i tom prilikom mnogi ustreljeni. Mada je o zločinu obavešten, kaže da se "nije dalje upuštao u to" i da nema detaljnijih podataka. U današnjem dodatnom ispitivanju branilac Ivetić mu je pročitao iskaz jednog od preživelih koji je naveo da je na čelu grupe koja je počinila zločin bio čovek obučen u crno sa crnim naočarima i kosom vezanom u rep. Svedok odgovara da "takvih šminkera" nije bilo u njegovoj brigadi.

Tužilac je danas sugerisao, a svedok prihvatio da su nesrpski civili u Sanskom Mostu zatvarani u halu Betonirka, sportsku dvoranu i fabriku "Krings", a odande odvođeni u vojni logor Manjača. Do dolaska "arkanovaca" Sanski Most su, tvrdio je tužilac, već napustile "desetine hiljada" Muslimana i Hrvata. Čorokalo se bez pogovora s timsložio.

Zatim je predočena Mladićeva depeša od 23. septembra 1995. godine upućena na više adresa, među kojima su predsednik i MUP bosanskih Srba, u kojoj se navodi da Arkan i njegovi ljudi ubijaju i hapse Muslimane, ali maltretiraju i srpske oficire i vojnike u Sanskom Mostu. Stoga se zahteva da mu predsednik Karadžić "oduzme svoje ovlašćenje". Dalji sled događaja optužba iščitava iz Mladićevog ratnog dnevnika u kojem se navodi da je on o prisustvu "arkanovaca" razgovarao sa načelnikom Generalštaba VJ Momčilom Perišićem i šefom srpske tajne službe Jovicom Stanišićem. Nakon toga, kako je navedeno u jednom policijskom dokumentu, Arkan i njegovi ljudi nisu uhapšeni ili proterani iz Republike Srpske već su raspoređeni u Prijedor da "hapse srpske dezertere". Odluke o tome su, odgovara svedok, donošene na višem nivou i on o tome ništa ne zna.

Pred kraj zasedanja počeo je iskaz pukovnika vojske bosanskih Srba Rajka Šarenca.

Dijeljenje sadržaja