Miloš Milinčić, svjedok odbrane Ratka Mladića

Ratni predsednik opštine Srbac Miloš Milinčić je u izjavi datoj odbrani Ratka Mladića naveo da u tom gradu u severnoj BiH nije bilo diskriminacije nesrba, niti etničkog čišćenja. "Bili smo pozitivan raritet i u ratnom zlu bili najmanje zli", opisao je predratni nastavnik srpsko-hrvatskog jezika.

U izjavi je naglasio da su srpske vlasti u Srpcu održavale dobre odnose sa gradićem Davor u susednoj Hrvatskoj iako je odande bilo artiljerijskih provokacija. Rekao je da se sa Mladićem sreo u avgustu 1992. godine u Banja Luci i da ga je ovaj podržao u opredeljenju da ne ide u sukob sa Hrvatima.

Glavni subjekt unakrsnog ispitivanja, međutim, nije bio general Mladić, već predsednik Karadžić. Tužilac se, naime, osvrnuo na deo Milinčićeve izjave odbrani u kojem je naveo da je Karadžić, zalažući se za multietničnost u BiH na mitingu u Srpcu 1990. godine okupljenim Srbima rekao: "Čuvajte te ljude i svoje stanovnike. Bašta i vrt su najlepši kad su izmešani različitim bojama i cvetovima". Optužba je svedokovoj tvrdnji suprotstavila dva nastupa predsednika bosanskih Srba pred skupštinom.

Prvo je u martu 1992. godine naveo da razdvajanje naroda nije nikakva balkanska specifičnost i da toga ima i u Evropi, a potom dodao da i u prirodi postoje biljke koje ne mogu jedne pored drugih da rastu i da moraju "da se odmaknu" da bi se razvijale. U tom slučaju, "biljna analogija" je, ukazuje tužilac, poslužila za dokazivanje da suživota u BiH ne može biti, a svedok odgovara da o tom govoru ne zna ništa.

Zatim je predočen video snimak jednog kasnijeg obraćanja pred skupštinom u kojem Karadžić koristi novi, kako je kvalifikovao predsedavajući sudija, "biološki primer". Govorio je naime da je pre rata srpski narod "prisilno" držan u "veštačkoj tvorevini BiH" sa druga dva naroda, što je uporedio sa eksperimentom u kojem su "pas i mačka stavljeni u istu kutiju". Svedok je priznao da se Karadžićeve kasnije izjave razlikuju od one o multietničkoj "bašti šarene boje", a promenu u stavovima opravdava činjenicom da se tokom "raspada BiH" dogodilo mnogo surovih obračuna.

Karadžićeva ideja o razdvajanju stanovništva rezultirala je, ukazuje tužilac, proterivanjem Hrvata i Muslimana iz Srpca od 1992. do 1995. godine, koji su zajedno pre rata činili 10 odsto stanovništva opštine. Svedok je u izjavi naveo da je iz Srpca tokom rata otišlo svega 60 nesrba "iz ekonomskih razloga", a tužilac je predočio dokument banjalučke Državne bezbednosti u kojem se navodi da je Srbac napustilo 600 od 940 Muslimana i 100 od 145 Hrvata. Svedok je prihvatio podatke kao validne i rekao da je u izjavi trebalo da navede da je iz grada otišlo 60 nesrpskih porodica, a ne 60 pojedinaca.