Vojin Šuša, ministar pravde u vladi Gorana Hadžića tvrdi da ni premijer ni ministri nisu imali "pravna ili faktička ovlašćenja" da bilo šta narede ili zabrane Željku Ražnatoviću Arkanu i Radovanu Stojičiću Badži koji su odluke o vojnim operacijama donosili samostalno

Nakon sedmodnevne pauze, suđenje Goranu Hadžiću nastavljeno je svedočenjem Vojina Šuše, bivšeg ministra pravosuđa najpre u Vladi SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem a potom i u Republici Srpska Krajina. Šuša je bio na čelu ministarstva pravde od 25. septembra 1991. do aprila 1993. godine.

Na početku iskaza, Šuša je govorio o iskustvima iz 1991. godine. Opisao je kako je uhapšen u Vinkovcima, u dvorištu kuće, 9. jula 1991. godine, po dojavi da se iz tog objekta pucalo na hrvatsku barikadu u Mirkovcima. Tridesetak pripadnika Zbora narodne Garde su ga odveli na stadion fudbalskog kluba Dinamo gde su ga pretukli "rukama i nogama", optužujući ga da je "četnik koji je pucao na njih". Uhapšeni su i njegov otac i porodični prijatelj. Istog dana su odvedeni u stanicu policije a potom i pušteni da bi se već tokom večeri prvim vozom prebacili za Beograd. Usled premlaćivanja, Šuša je ostao bez nekoliko zuba, polomljena su mu dva rebra i probijeno mu je nepce.

Šuša je zatim opisao prve kontakte sa Goranom Hadžićem koji datiraju sa srednjoškolskih odmora kada je Hadžić bio u "mladenačkoj ljubavi" sa Živkom Nudić. Govoreći u drugim osobama koje tužilaštvo označava kao učesnike udruženog zločinačkog poduhvata zajedno sa Hadžićem, Šuša je rekao da je Radovana Stojičića Badžu prvi put sreo u Dalju nakon povratka u Hrvatsku u avgustu 1991. a Željka Ražnatovića Arkana nedugo zatim u Erdutu. Badža je, rekao je svedok, postavljen na mesto komandanta Teritorijalne odbrane SAO Istočna Slavonija po nalogu iz Srbije. Povremeno je, kaže Šuša, prisustvovao sednicama vlade koju, međutim, nije obaveštavao o vojnim operacijama ili budućim planovima već je iznosio samo statistiku o žrtvama. Arkan je na sednicama bio "bučan" i uvek se s nekim raspravljao. Nije međutim davao "ni instrukcije, ni predloge vladi".

Opisujući odnos Badže i Arkana, Šuša je rekao da je Badža bio "jedini" čovek prema kojem je Arkan imao "strahopoštovanja" i samo je njemu podnosio izveštaje. Šuša takođe tvrdi da Arkan "nikoga nije ništa pitao" već je uzimao ono što mu je bilo potrebno, uključujući i erdutski dvorac koji je pretvorio u kamp za obuku jedinica. Vlada SAO Istočna Slavonija ili njen premijer, tvrdi svedok nisu imali "ni faktičku ni pravnu moć" da Arkanu i Badži bilo šta narede ili zabrane.

Pozivajući se na propise usvojene u SAO Istočna Slavonija, Šuša je potvrdio sugestiju branioca da je napuštena imovina "dodeljena na korišćenje" onima koji su ostali na teritoriji SAO Istočna Slavonija ali tvrdi da "niko nije mogao postati vlasnik nečega što nije posedovao na početku sukoba". O imovini koja je ustupljena na korišćenje je vođena stroga evidencija, tvrdi Šuša.

Svedočenje Hadžićevog ministra pravde nastavlja se sutra.

Dijeljenje sadržaja