Tužilaštvo sugeriše da je Vojislav Šešelj promenio iskaz kako bi sebe i Gorana Hadžića oslobodio krivice za masakr na vukovarskoj Ovčari 20. novembra 1991. godine. Šešelj tvrdi da ništa nije "preradio" već je tek u Hagu od svedoka i drugih optuženih saznao šta se zapravo dogodilo

U nastavku unakrsnog ispitivanja Vojislava Šešelja, optuženog za zločine protiv čovečnosti u Vojvodini, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, tužiteljica je sugerisala da je lider srpskih radikala promenio iskaz u vezi sa zločinima počinjenim na Ovčari kako bi ga prilagodio potrebama odbrane Gorana Hadžića.

Šešelj je u glavnom ispitivanju odgovornost za ubistvo oko 200 zarobljenika na Ovčari, za koje se i sam tereti, prebacivao na Aleksandra Vasiljevića, bivšeg načelnika Uprave bezbednosti JNA i grupu "reaktiviranih" oficira koji su, navodno, pripremili i nadgledali streljanje.

To se, međutim, razlikuje od onoga što je Šešelj rekao 2005. godine svedočeći na suđenju Slobodanu Miloševiću. Tužiteljica Liza Birsej/Lisa Biersay je danas pročitala deo transkripta sa tog svedočenja u kojem Šešelj kaže da su pripadnici JNA predali civilnim vlastima ranjenike i bolesnike izvedene iz gradske bolnice. Šešelj tvrdi da danas ima mnogo potpunije informacije od onih kojima je raspolagao 2005. godine. Kaže da nije "preradio" iskaz u korist svoje ili Hadžićeve odbrane već da je u "Hagu saznao" šta se zapravo dogodilo na Ovčari. Veselin Šljivančanin, oficir bezbednosti Gardijske brigade je, tvrdi Šešelj, "lično priznao" da je doveo autobuse sa zarobljenicima do hangara na Ovčari a brojni svedoci tužilaštva su, kaže, svedočili da su oficiri JNA sve vreme "bili na Ovčaru i sravnjivali spiskove sa ljudima".

Budući da je Šešelj tvrdio da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke od septembra 1991. godine bili pod komandom JNA, tužiteljica je predočila njegov govor iz oktobra ili novembra te godine u kojem kaže da su Šešeljevci bili u sastavu lokalne Teritorijalne odbrane. U drugom predočenom intervjuu, Šešelj je rekao da se dobrovoljci "uključuju u jedinice meštana i stavljaju pod komandu seoskih štabova".

Tužiteljica je Šešelja ispitivala i o njegovim odnosima sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i Slobodanom Miloševićem, koji se u optužnicama i protiv Hadžića i Šešelja, navode kao učesnici istog udruženog zločinačkog poduhvata. U predočenom intervjuu s kraja novembra 1991. godine, Šešelj je tvrdio da su njegovi ljudi sarađivali sa Arkanom i Srpskom dobrovoljačkom gardom. Danas je dodao da su i Arkanovci i Šešeljvci bili pod Radovanom Stojičićem Badžom, komandantom Teritorijalne odbrane, koji je, pak, bio u sastavu Operativne grupe Sever. Šešelj je takođe ukazao da je najpre imao samo informacije da je Arkan pljačkao banke, da je "bio moćan i svi su ga se bojali" a da je tek u Tribunalu saznao za zločine koje je počinio u Istočnoj Slavoniji.

Šešelj je negirao sugestiju tužiteljice da je SRS dobijala pomoć od Miloševića od 1991. do 1993. godine. Potvrdio je, međutim, da je Miloševićev režim pomagao upućivanje dobrovoljaca u Krajinu od septembra 1991. godine kao i da je do tad "svim silama nastojao da spreči uspešnu mobilizaciju u JNA" bojeći se da će ga generalski vrh smeniti sa položaja.

Odbrana Gorana Hadžića sutra će pozvati novog svedoka.

Dijeljenje sadržaja