Svedočeći u odbranu Gorana Hadžića, bivšeg predsednika vlade SAO Istočna Slavonija, Vojislav Šešelj za masakr na Ovčari u novembru 1991. godine okrivio nekadašnjeg načelnika vojne bezbednosti JNA Aleksandra Vasiljevića i tadašnju direktorku vukovarske bolnice Vesnu Bosanac

Nastojeći da se odbrani od optužbi za zločine za koje se tereti, uključujući i ubistvo 194 osobe na poljoprivrednom dobru Ovčara u noći između 20. i 21. novembra 1991. godine, Goran Hadžić je na klupu za svedoke pozvao kolegu iz pritvorske jedinice UN, Vojislava Šešelja. Bilo je to njegov prvo pojavljivanje u sudnici nakon juna prošle godine, kada je svedočio u odbranu Radovana Karadžića, ali je Šešelj očito na to zaboravio pa se sudijama danas požalio da je mu je to prvi izlazak u javnost od marta 2012. godine, odnosno od završnih reči u njegovom predmetu.

Nakon opširnog uvoda u svedočenje u kojem je detaljno govorio o obrazovanju, zaposlenju i političkoj karijeri, Šešelj je prešao na optužbe za udruženi zločinački poduhvat u kojem je, po tužilaštvu, učestvovao zajedno sa Hadžićem. Njegovim iskazom odbrana nastoji da ospori da je Hadžić imao kontrolu nad srpskim snagama na terenu. Šešelj je potvrdio da je Srpska radikalna stranka slala svoje dobrovoljce na prostor Republike Srpska Krajina, dodajući da je to činila isključivo da bi "branila Srbe, a ne da bi napadala Hrvate". Takođe je potvrdio da su njegovi dobrovoljci od 1. septembra 1991. godine pretpotčinjeni JNA i da su u Istočnoj Slavoniji bili u jedinici Leva Supoderica, pod komandom Milana Lančužanina Kamenog.

Šešelj je potom ponudio svoje viđenje masakra na Ovčari za koji je, tvrdi, saznao "nekoliko meseci ili godinu dana" kasnije. Rekao je najpre da su mu se njegovi dobrovoljci "zakleli da nisu učestvovali u ubistvima" a potom je za masakr okrivio bivšeg načelnika Uprave bezbednosti JNA Aleksandra Vasiljevića i trojicu oficira bivše JNA koje je Vasiljević "reaktivirao" iz penzije i poslao u Vukovar.

U Šešeljevoj verziji, nakon zauzimanja Vukovara 18. novembra 1991. godine, direktorka vukovarske bolnice Vesna Bosanac je sastavila spisak od 200 ljudi koje je trebalo streljati u dogovoru sa hrvatskim vlastima. Na spisku su, tvrdi Šešelj, bili uglavnom gradska sirotinja, lumpenproleteri i Hrvati koji nisu bili oduševljeni novim hrvatskim vlastima. JNA predvođena Veselinom Šljivančaninom, načelnikom za bezbednost Gardijske brigade, je narednog dana ušla u bolnicu odakle je deo zarobljenika odveden u logor u Sremskoj Mitrovici a njih 207 je prebačeno najpre u vukovarsku kasarnu a potom na poljoprivredno dobro Ovčara, gde su sedmorica "viška" oslobođeni a ostali streljani. Pripadnici JNA su iskopali grobnicu, Vasiljevićevi bezbednjaci su nadgledali ceo proces a JNA je potom uradila sve da zataška zločin. Iz grobnice je ekshumirano tačno 200 tela od kojih sedam nije identifikovano budući da se, smatra Šešelj, radilo o Kurdima koje niko nije tražio.

U unakrsnom ispitivanju koje je počelo pred kraj zasedanja, tužiteljica Liza Birsej/Lisa Biersay je pokušala da utvrdi zbog čega Šešelj nije ispitivao doktorku Bosanac o njenom dogovoru sa hrvatskim vlastima kada je svedočila u njegovom predmetu. Šešelj je insistirao da "iz principa" nije hteo da unakrsno ispituje svedoke čiji se iskazi zasnivaju na prethodnim izjavama ili svedočenjima. Šešeljevo svedočenje se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja