Po povratku Gorana Hadžića na optuženičku klupu, odbrana pozvala Amandu Čelar koja je tokom rata u Hrvatskoj živela u Osijeku i Belom Manastiru. Britanka, udata za Srbina kojeg opisuje kao "nacionalistu", je u Baranji pomagala srpskim izbeglicama, strepela od hrvatske "retorike" i šahovnice i nije se zanimala za radikalsku politiku propagiranja Velike Srbije

Nakon što je završen maratonski iskaz Gorana Hadžića, započet još 3. jula ove godine, odbrana je na klupu za svedoke pozvala Amandu Čelar, Britanku, udatu za Iliju, pripadnika srpskih specijalnih odbrambenih snaga u Baranji.

Budući da je u dokaze uvedena njena pisana izjava i da po običaju nije pročitan njen sažetak, iz glavnog ispitivanja mogli su se nazreti samo obrisi njenog iskaza. Amanda Čelar je rekla da je od 1987. do 1996. godine živela najpre u Osijeku, zatim u Jagodnjaku i na kraju u Belom Manastiru. Rekla je da je pomagala srpskim izbeglicama iz drugih delova Hrvatske tako što je nastojala da im obezbedi pribor za jelo ili da im uz šoljicu kafe pruži kakvu-takvu dobrodošlicu. Osporavala je izveštaj koordinatorke UN za civilne poslove u sektoru Istok, Blandine Nega, koja je "povezala porast terorizma u oblasti sa dovođenjem srpskih izbeglica iz Bosne i Hrvatske". Svedokinja, naime, tvrdi, da nikada nije srela srpske izbeglice iz Bosne.

Nastojeći da potkrepi tvrdnje svedokinje da zapadni mediji nisu objektivno izveštavali o situaciji u Hrvatskoj, branilac je predočio tekst objavljen u britanskom listu Indipendent u martu 1992. godine u kojem se navodi da je "samoproglašeni" gradonačelnik Belog Manastira Boro Živanović najavio "hiljadugodišnji srpski rajh u Baranji", da Srbima nije dozvoljeno da napuste oblast da ne bi pobegli, da je ubijeno oko 50 Mađara i Hrvata kao i da su katoličke crkve dignute u vazduh. Amanda Čelar tvrdi da nijedan od navoda iz teksta nije istinit.

Tokom sukoba, Amanda Čelar je, tvrdi, uputila brojne apele u London kao i jedno pismo UN u kojem je upozorila da se Hrvati pripremaju da pređu Dravu. O tome je, rekla je, dobila informacije od supruga, Ilije Čelara koji je učestvovao u borbama. Nakon toga, sastala se sa predstavnicima belgijskog bataljona u Belom Manastiru koji su zauzeli kasarnu, postavili zaštitu i nisu znali ništa o onome što se događa na terenu pošto, ukazala je, nisu išli u patrole.

Iz unakrsnog ispitivanja se moglo saznati da svedokinja nije podržavala Srpsku demokratsku stranku, da je "srbofil" kao i da je njen suprug Ilija "nacionalista". Odgovarajućina pitanja tužiteljice, svedokinja je rekla da je na početku sukoba slušala "retoriku hrvatske strane" ali ne i srpsku retoriku o Velikoj Srbiji kao i da su je crne košulje u Osijeku i isticanje zastave sa šahovnicom uznemiravali jer su je podsećali na II svetski rat i Nezavisnu državu Hrvatsku. Zapaljive izjave Vojislava Šešelja i Milana Paroškog o odbrani granica i proterivanju Hrvata, na koje je ukazala tužiteljica, nisu je zanimale budući da se nije bavila politikom.

Amanda Čelar je rekla da nije bila upoznata sa Hadžićevim izjavama o proterivanju "Pavelićevih dobrovoljaca" koje je dao u dva navrata u intervjuu listu Politika u septembru 1991. godine. Svedokinja je i sama dala izjavu televiziji Beograd koja je emitovana u sudnici no tvrdi da neki delovi tog priloga nisu istiniti.

Na pitanje da li je iz Osijeka otišla dobrovoljno, Amanda Čelar je odgovorila da su ona i njen suprug otišli iz straha jer ga je HOS "uzeo na metu kao srpskog radikala".

Svedokinja će sutra odgovarati na dodatna pitanja odbrane.

Dijeljenje sadržaja