Sedmog dana svedočenja, Goran Hadžić negirao da je na bilo koji način učestvovao u zločinima za koje se tereti i da je za njih znao. Osporava, takođe, istinitost intervjua koji je dao nakon pada Vukovara 20. novembra 1991. tvrdeći da se poslužio "makijavelističkim pristupom": izrekao je laži jer bi "istina izazvala raspad sistema"

U nastavku svedočenja u sopstvenu odbranu, bivši predsednik vlade SAO Istočna Slavonija Goran Hadžić je negirao odgovornost za deportacije iz Iloka u oktobru 1991. godine. Hadžić se, pored ostalog, tereti i za prisilno premeštanje desetina hiljada Hrvata i drugih nesrba s velikih delova teritorije Hrvatske.

Sedmog dana svedočenja, Hadžić je tvrdio daorgani SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem nisu organizovali štabove Teritorijalne odbrane (TO). To je, rekao je, "izmišljotina" jer "tamo niko nije mogao prići". Komandanta TO Iloka je postavila JNA a pojedinci iz MUP Srbije su bili zaduženi za formiranje stanice milicije. Vlada je bila tek u osnivanju i nije imala budžet da bi bilo koga plaćala, a lokalni organi civilne vlasti, po Hadžićevim saznanjima, nisu postojali.

Tužilaštvo Hadžića tereti za ubistvo 21 osobe u minskom polju nedaleko od sela Lovas, 18. oktobra 1991. godine, zatim za ubistvo više osoba u centru za obuku TO u Erdutu u novembru 1991. kao i za i ubistva u Klisi. Hadžić, međutim, tvrdi da 1991."nije bio u Lovasu", a za zločin je čuo "mnogo kasnije". Odgovornost za istrage tih zločina je, po njemu, imala JNA.

Hadžić je, dalje, negirao da je 19. novembra 1991. bio u Borovo komercu ili u školi u Borovo selu gde je, navodno, ispitivao zatočenike. Rekao je da u toku borbenih dejstava, ni nakon pada Vukovara 18. novembra 1991, "nije imao nikakvih kontakata" sa Operativnom grupom Jug bivše JNA, a da je u grad ušao tek 20. novembra 1991. Prema svedočenju vojnog eksperta tužilaštva Rejnoa Tunensa/Reynaud Theunens, vlada je od tog dana bila "glavna koja je uspostavljala vlast a JNA je imala sporednu ulogu". Hadžić tvrdi da to "nije tačno" jer su tog datuma tek "počeli da uspostavljaju vlast" a "vojna uprava je bila na snazi u oblasti u narednih mesec dana, a negde i do tri meseca".

Suprotno tvrdnjama tužilaštva, Hadžić kaže da 20. novembra 1991. godine u Vukovaru nije održana "sednica" već "sastanak" vlade SAO Istočna Slavonija. Hadžić je, tada, dao izjavu medijima u kojoj je rekao da je "na sednici Vlade odlučeno... da će svi ljudi koji su okrvavili ruke... ako ih se uopšte može nazvati ljudima" biti vraćeni iz zatvora u Srbiji, da će ostati u "našim logorima" i da jedino "može da im sudi ovaj narod".

Hadžić danas tvrdi da o tome uopšte nije raspravljano, kao i da je govorio samo o 15 do 20 osoba koje su po njegovim saznanjima počinile najteže ratne zločine. Dodao je da Vlada "nije znala za postojanje logora u okolini Vukovara" a da je naknadno čuo da su to bili logori JNA, uključujući logor naOvčari gde je u noći između 20. i 21. novembra 1991. godine pogubljeno više od 190 ljudi odvedenih iz vukovarske bolnice.

Negirajući istinitost većine sopstvenih navoda iz tog intervjua, Hadžić je danas tvrdio da se poslužio "makijavelističkim pristupom" jer je smatrao da bi - ako bude rekao istinu - to izazvalo "raspad sistema". Istina je, kaže, da vojska "nije htela da pregovara sa njima ni o čemu", da su "teritorijalci pretili članovima vlade da će ih likvidirati", kao i da se pričalo da će se opština Vukovar otcepiti i formirati novu SAO". Da sam rekao da od civilne vlasti nema ni govora, formirala bi se civilna vlast nezavisno od vlade",rekao je danas Hadžić. Suđenja za ratne zločine je u tom intervjuu pomenuo "samo da bi primirio strasti, da ne bi bilo incidenata". Zaključio je da intervju nema veze sa događajima na terenu i da je zloupotrebljen.

Iskaz Gorana Hadžića se nastavlja sutra.

Dijeljenje sadržaja