Kao što je najavio u uvodnoj reči, Hadžić se brani tvrdnjama da je JNA imala "svu moć" dok on nije imao "ama baš ništa" - ni "ingerencije" nad Teritorijalnom odbranom, ni "ljudstvo", ni saznanja o planiranim napadima od strane jugoslovenske vojske

Goran Hadžić, bivši predsednik Vlade SAO Istočna Slavonija, se u današnjem nastavku svedočenja u svoju odbranu tek ovlaš dotakao suštine optužbi koje mu se stavljaju na teret. U delu sednice otvorenom za javnost je govorio o događajima i ljudima koji su obeležili prvih nekoliko sedmica njegovog staža kao mandatara Vlade SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem - od 25. juna do kraja avgusta 1991. godine.

Hadžić je potvrdio da je Velika narodna skupština Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema konstituisana 16. jula 1991. godine kada je, takođe, formiran Štab Teritorijalne odbrane (TO) oblasti. Za komandanta je imenovan Ilija Kojić koji je trebalo da vrši koordinaciju sa mesnim štabovima. U tome, međutim, nije uspeo budući da su, po Hadžiću, sela bila odsečena, nije bilo telefonskih veza a putevi nisu bili prohodni. Na istoj sednici, Hadžić je izabran za predsednika Srpskog nacionalnog veća. I pored tog položaja, tvrdi, nije imao "ama baš nikakvih ingerencija u odnosu na TO".

Naredno poglavlje Hadžićevog iskaza bilo je posvećeno kontaktima sa generalom Radojicom Nenezićem, kojeg je opisao kao "velikog borca i heroja". S njim se sreo u leto 1991. godine, u Beogradu. General Nenezić je, rekao je Hadžić, izgledao kao da "nije pri čistoj svesti", imao je pred sobom ratnu kartu Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema i očekivao je da će "preuzeti komandu nad svim srpskim snagama Teritorijalne odbrane".

Tokom narednog susreta, ponovo u Beogradu, Nenezić se, navodno "posvađao" sa Ilijom Kojićem, kojeg je hteo da smeni sa pozicije komandanta TO. Nenezić je, rekao je Hadžić, dva puta boravio na području Istočne Slavonije, jednom u Borovu selu, u lokalnoj kafani a drugi put u selu Bobota, u koje je došao sa zvaničnom srpskom delegacijom iz Saveza komunista - pokret za Jugoslaviju i oštro se sukobio sa Kojićem. Hadžić tvrdi da je Nenezić "hteo da priloži moć, a mi ljudstvo". No, iako je bio na čelu vlade, Hadžić, kako tvrdi, nije upravljao ljudstvom iz Srpske demokratske stranke.

Hadžić je, takođe, prokomentarisao izvod iz novinskog članka "Borovo selo- varoš muškaraca", objavljenog beogradskom listu "Politika". U članku je predstavljen kao"predsednik takozvane srpske vlade za Slavoniju, Baranju i Zapadni Srem". To, po njemu, govori "samo za sebe o zvaničnom stavu savezne države i Srbije" prema njegovoj vladi.

Na početku sednice je emitovan deo poznatog filma kontraobaveštajne službe JNA u kojem Martin Špegelj, tadašnji ministar odbrane Hrvatske, u oktobru 1990. godinegovori o naoružavanju hrvatskih snaga i poziva na likvidaciju oficira JNA. Hadžić tvrdi da je taj snimak kod stanovništva izazvao "strah" a kod njega "paniku, razočaranje" i nevericu da su ljudi s kojima je svakodnevno kontaktiraouzeli oružje. Nakon što je to emitovano na televiziji, Srbi su počeli da napuštaju domove a broj izbeglica je u julu 1991. godine dostigao preko 11.000 i nastavio je da raste do 100.000, rekao je Hadžić.

Komentarišući sopstveni navod iz intervjua 24. jula 1991. godine da su "naoružani Srbi u defanzivi, ali će uskoro preći u odlučni napad", Hadžić je rekao da je to bila "politička izjava" i pretnja, a ne najava napada na Dalj 1. avgusta 1991. "Da sam nešto znao o tom napadu, ne bih pričao. To je bila tajna, koju je znala samo vojska", rekao je Hadžić koji će sutra nastaviti da odgovara na pitanja branioca.

Dijeljenje sadržaja