Goran Hadžić svedoči o "sukobu", "lošim odnosima" i "političkom razlazu" sa ličnostima koje su, po tužiocu, učestvovale u istom udruženom zločinačkom poduhvatu. Tvrdi da nije imao "ni komandu ni kontrolu" nad srpskim snagama, neposrednim izvršiocima zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina za koje se tereti

Goran Hadžić, bivši predsednik Vlade SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem i kasnije predsedniktakozvane Republike Srpska Krajina se tereti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo nasilno i trajno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa trećine hrvatske teritorije. Svedočeći u svoju odbranu, Hadžić je danas opisao u kakvim je odnosima bio sa drugim članovima udruženog zločinačkog poduhvata čija se imena navode u optužnici.

Sa Slobodanom MIloševićem se, kaže, prvi put susreo u februaru 1991. godine na sastanku na kojem je ispred SDS predstavljao Srbe iz Istočne Slavonije. Srbi su, rekao je Hadžić, bili u panici zbog naoružavanja Hrvata a Milošević je pokušao da ih umiri, obećavajući im zaštitu JNA. Sledeći put, Milošević je pozvao Hadžića telefonom kako bi ga ubedio da potpiše sporazum o prekidu vatre a nakon toga su Milan Babić i Hadžić išli u Beograd na razgovore o specijalnom statusu Srba u Hrvatskoj. Milošević im je tada rekao da "rat treba da se završi", da će Srbi dobiti zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast i da će njihova prava biti zaštićena uz međunarodne garancije. Hadžić tvrdi da je bio spreman da prihvati takav plan ali ne po cenu "izdaje", zbog čega je isti dogovor trebalo postići i sa Babićem koji je na konferenciji za novinare rekao da ih "srpski političari guraju da ostanu u Hrvatskoj". Hadžić se, kaže, sa Miloševićem sreo još nekoliko puta, na razgovorima o Vensovom planu.

Hadžić i Milan Babić su se "politički brzo razišli", budući da je Hadžić, kako tvrdi bio "umerenija" opcija. Sa Milanom Martićem, prvim ministrom unutrašnjih poslova Krajine, Hadžić nije imao "nikakve dodirne tačke". Jednom su se "na pet minuta" sreli u Borovo selu a drugi put na predsedništvu SFRJ oko prihvatanja Vensovog plana. Kasnije su sarađivali u okviru Vrhovnog saveta odbrane ali su od februara 1993. godine "ušli u sukob" nakon što su Večernje novosti prenele Martićeve reči da se Hadžić na pregovorima u Njujorku bori za "sopstvene interese". Sukob je eskalirao nakon izbora u januaru 1994. na kojima je Martić uz Miloševićevu podršku smenio Hadžića sa pozicije predsednika RSK.

Još jedan od učesnika udruženog zločinačkog poduhvata čije se ime pominje uz Hadžića je Jovica Stanišić, bivši šef Resora državne bezbednosti Srbije. Hadžić tvrdi da "sa njim nikada nije posebno sarađivao niti se sastajao". Vojislava Šešelja, lidera srpskih radikala, Hadžić je upoznao na "gostovanju" u Pačetinu. Šešelj se u početku ponašao "arogantno" a taj odnos se završio sukobom nakon što je Hadžić podržao Vens-Ovenov plan za Bosnu. Progovorili su, rekao je, "tek u Hagu".

Hadžić je ukratko opisao i odnose sa drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata: Radmila Bogdanovića, ministra unutrašnjih poslova Srbije i predsednika skupštinskog odbora za bezbednost "nikada nije upoznao"; sa Mihaljom Kertesom, direktorom savezne uprave carina je bio "u lošim odnosima " a vojne generale Veljka Kadijevića i Blagoja Adžića je video jednom kad su ga "jedva saslušali".

Hadžić je na kraju današnjeg iskaza negirao da je imao "komandu ili kontrolu" nad snagama koje se u optužnici navode kao neposredni izvršioci zločina - jedinice JNA, Teritorijalne odbrane SAO Krajine, SAO SBZS ili Srbije, specijalne jedinice DB i MUP Srbije, Martićeva policija i druge paravojne grupe. Hadžićevo svedočenje nastavlja se u ponedeljak.

Dijeljenje sadržaja