Odbrana bivšeg bezbednjaka Zvorničke brigade trećeg dana rasprave po žalbi na presudu za genocid u Srebrenici nastoji da umanji njegovu ulogu u operaciji ubijanja zarobljenih muškaraca i dečaka, i kaže da bi mu 35-godišnja kazna zatvora morala biti smanjena čak i ako opstanu svi nalazi prvostepene presude. Tužilac, naprotiv, traži oštriju kaznu za čoveka koji je u julu 1995. godine "učinio je sve da ubilačka mašinerija radi bez problema"

Odbrana bivšeg bezbednjaka Zvorničke brigade VRS Drage Nikolića ne poriče da se nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine dogodio "apsolutni užas", ali negira nalaz Pretresnog veća po kojem je optuženi u tome imao značajnu ulogu zbog čega je osuđen na 35 godina zatvora. Branioci smatraju pogrešnim nalaz prvostepene presude po kojem je Nikolić učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem likvidacije svih zarobljenih muškaraca i dečaka nakon pada enklave i svojim delima pomogao izvršenje genocida.

Branilac Stefan Burgon/Stephane Bourgon navodi da se Nikolićeva "ograničena uloga" ogleda u tome što je bio u školi u Orahovcu kod Zvornika gde su uoči likvidacije držani zarobljenici, kao i da je bio uključen u organizaciju njihovog smeštaja na još dve lokacije: u Kozluku i Ročevićima. "I to je sve", navodi odbrana, što se tiče Nikolićevog učešća u operaciji ubijanja. Mimo toga, njegova uloga je minimalna i osuđen je, po Burgonu, samo zato jer je bio oficir bezbednosti.

U stvarnosti, Nikolić je, kaže branilac, bio "niko i ništa", niži oficir koga "ni za šta nisu konsultovali", a kao bezbednjak koji je vršio istrage nad svojim kolegama "nije bio omiljen" unutar brigade i za njega se mislilo da je čovek "većih ambicija nego mogućnosti". U operaciju ubijanja Srebreničana je navodno bio uključen protiv svoje volje i "uspeo je da se izvuče iz te noćne more". Nikolić negira da je bio blizak sa kolegama sa optuženičke klupe – bezbednjacima Glavnog štaba i Drinskog korpusa Ljubomirom Bearom i Vujadinom Popovićem koji su zbog organizovanja operacije ubijanja osuđeni na kazne doživotnog zatvora. Tvrdi da nije znao za njihovu genocidnu nameru, iako je bio svestan da se odvija operacija ubijanja širokih razmera.

Konačno, odbrana smatra da, čak i kad bi svi nalazi prvostepene presude opstali, kazna od 35 godina bi morala biti značajno umanjena u skladu sa dosadašnjom sudskom praksom.

Optužba, međutim, smatra je ta kazna "očigledno neadekvatna" i da bi u žalbenom postupku trebalo da bude pooštrena, kao i da Nikolića treba osuditi za učešće u genocidu, a ne samo za pomaganje. Njegova uloga je, po tužiocu, bila daleko veća od onoga kako je predstavlja odbrana – on je organizovao prihvat i smeštaj zarobljenika koji su iz Bratunca dovezeni na područje Zvornika, bio prisutan na više lokacija zatočenja poput škola u Orahovcu, Kuli i Petkovcima, kao i na samom stratištu u Orahovcu u vreme streljanja zatočenika. Pored toga, bio je u stalnom kontaktu sa Bearom i Popovićem, izdavao naređenja za streljanja zatočenika i snabdevao streljačke vodove opremom.

"Drago Nikolić je bio svestan enormne akcije ubijanja u kojoj je učestvovao i učinio je sve da ubilačka mašinerija radi bez problema", zaključuje tužilac.

U nastavku argumente izlaže odbrana četvrtog od pet žalilaca na presudu za srebreničke zločine – komandanta Zvorničke brigade Vinka Pandurevića, osuđenog na 13 godina zatvora.

Dijeljenje sadržaja