U obraćanju Žalbenom veću odbrana Vinka Pandurevića navodi da optuženi nije mogao da utiče na operaciju ubijanja srebreničkih zarobljenika koju su po naređenju Ratka Mladića izvršili Ljubiša Beara i Vujadin Popović, a optužba odgovara da je mogao da izda makar "jedno jedino naređenje" za istragu zločina u kojima su učestvovali njemu podređeni vojnici

Bivši komandant Zvorničke brigade Vinko Pandurević nije, poput prethodnih žalilaca Popovića, Beare i Nikolića, osuđen za učešće ili pomaganje genocida, već za pomaganje i podržavanje ubistava, progona i prisilnog premeštanja nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine. U usmenom izlaganju žalbe na presudu, njegovi branioci kažu da je i to previše, jer Pandurević nije imao efektivnu kontrolu nad brigadom, niti su njegovi propusti bili "konkretno usmereni" na počinjenje zločina.

Pandurević je, podseća odbrana, do 15. jula 1995. godine predvodio Taktičku grupu jedan u napadu na Srebrenicu i borbama oko enklave, tako da sa ubistvima do tog trenutka nije imao ništa. Osuđen je, između ostalog, i zato što je po povratku u komandu brigade od drugih oficira saznao da se čine zločini ali nije preduzeo ništa da se oni spreče. Branilac Piter Hejns/Peter Hayens kaže da tog 15. jula i narednih dana nije uspeo da uspostavi efektivnu kontrolu nad brigadom, a posebno ne nad njenim "malim i raštrkanim delovima" koji su učestvovali u likvidacijama zarobljenih Muslimana na više stratišta u okolini Zvornika. Pandurevićeva odbrana tvrdi da su masovne egzekucije izvršene u organizaciji bezbednjaka Glavnog štaba i Drinskog korpusa Ljubiše Beare i Vujadina Popovića, a po naređenju Ratka Mladića, i da Pandurević nije mogao, niti imao nadležnosti da ih u tome spreči.

Ako je propusta i bilo, oni po odbrani nisu bili "konkretno usmereni" na činjenje zločina, jer Pandurević, baš kao i general Momčilo Perišić u čijoj je žalbenoj presudi ustoličena posebna forma "konkretne usmerenosti", u vreme zločina nije bio na licu mesta. Svoje shvatanje "konkretne usmerenosti" branilac je opisao hipotetičnim primerom: Stražar koji stoji ispred prostorije u kojoj se zatočenik premlaćuje jeste pomagač zločina, ali ako napusti stražarsko mesto i udalji se, ne može biti odgovoran. Tako je, smatra, bilo sa Perišićem koji je bio u Beogradu dok su počinjeni zločini u Srebrenici i Sarajevu, kao i sa Pandurevićem koji je na frontu ili u kasarni dok u okolini njemu potčinjeni vojnici učestvuju u masovnim egzekucijama.

U odgovoru na žalbu odbrane, optužba odbacuje kategoriju "konkretne usmerenosti", onako kako je formulisana u presudi Perišiću, ali smatra da čak ako bi u toj formi bila prihvaćena, Pandurević bi morao biti osuđen. Smatra da nije potrebno razmatrati "konkretnu usmerenost" postupaka optuženog u situaciji kada se on nalazi na terenu, ima saznanje o zločinima i komanduje jedinicom koja u njima učestvuje. "Fizička bliskost", kaže tužilac, ne znači da, kako je to odbrana navela, pomagač zločina mora "stajati pored počinioca", već da se nalazi na terenu gde se zločini čine i u vojnoj strukturi iz koje organizatori i počinioci dolaze.

Optužba odbacuje argument da Pandurević nije imao efektivnu kontrolu nad svojim vojnicima zbog prezauzetosti borbama jer to, kako je primetio tužilac, "obesmišljava čitav koncept međunarodnog prava". Komandant je obavezan da sprečavanje zločina stavi ispred uspešnosti vojnih akcija, a ne obratno, navodi optužba. U konkretnom slučaju, Pandurević je, po tužiocu, trebalo da izda "jednu jedinu" naredbu kojom bi se sprovela istraga masovnih streljanja zarobljenih Srebreničana, ali to nije učinio. U odgovoru se odbacuje i tvrdnja odbrane da je u operaciji ubijanja učestvovao manji broj pripadnika Zvorničke brigade. Nasuprot tome, tužilac Kajl Vud/Kyle Wood navodi da je ta jedinica odigrala "centralnu i ključnu ulogu" u ubistvima, uz učešće velikog broja vojnika, vojne policije, načelnika štaba i načelnika bezbednosti.

Zbog svega navedenog, tužilac smatra da svi žalbeni osnovi odbrane treba da budu odbačeni, a Pandureviću kazna povećana u skladu sa navodima žalbe optužbe koja će biti obrazložena naredne sedmice.

Inače, na kraju izlaganja, Pandurevićev branilac je najavio da će uskoro podneti zahtev da optuženi izricanje žalbene presude čeka na slobodi, budući da je do sada već izdržao dve trećine 13-godišnje zatvorske kazne, što je rok nakon kojeg se, po dosadašnjoj praksi, osuđenici prevremeno puštaju na slobodu.

Dijeljenje sadržaja