U nastavku žalbene rasprave, odbrana Ljubiše Beare navodi da on ne može biti učesnik u genocidu, jer je oslobođen za prisilno proterivanje civila, a osuđen "samo" za masovne egzekucije zarobljenih muškaraca i dečaka. Tužilac odgovara da srž srebreničkog genocida čine ubistva u kojima je Beara imao ključnu ulogu

Nakon jučerašnjeg izlaganja odbrane Vujadina Popovića, danas su se veću sudije Robinsona obratili zastupnici drugog od pet žalilaca na presudu za genocid u Srebrenici – Ljubiše Beare, bivšeg bezbednjaka Glavnog štaba VRS. Obrazložili su zašto smatraju da Beara treba da bude oslobođen svih optužbi ili, alternativno, da mu kazna doživotnog zatvora bude umanjena.

Na početku iznošenja žalbenih argumenata, veću se u ime Beare obratio branilac Norman Sepenuk koji je naveo da njegov branjenik nije mogao biti osuđen za učešće u genocidu, budući da je oslobođen po tački koja ga je teretila za prisilno premeštanje stanovništva. U najkraćem, argumentacija je sledeća: U prethodnim suđenjima za zločine u Srebrenici do zaključka o postojanju genocida se došlo na osnovu "kombinacije" dokaza o ubistvima muškaraca i dečaka s jedne i prisilnom premeštanju žena, dece i staraca sa druge strane. Pošto je Pretresno veće zaključilo da Beara nije imao ulogu u proterivanju civila, već "samo" u ubistvima zarobljenih muškaraca, ne može biti osuđen za genocid.

Izlažući dalje argumentaciju na tu temu, branilac Sepenuk je naveo da je, "ma koliko strašno zvučalo", ubistvo 5.300 ljudi, odnosno "manje od jedan odsto ukupnog broja Muslimana u BiH", nedovoljno za zaključak o postojanju genocida. Zbog toga se, po njemu, u dosadašnjim "srebreničkim" presudama obavezno ukazivalo na prisilno premeštanje stanovništva, što je povećalo broj žrtava. U presudi takozvanoj "Srebreničkoj sedmorki" oficira vojske i policije bosanskih Srba, među kojima je i Beara, navedeno je da je do tada identifikovano 5.336 žrtava genocida u Srebrenici, a da se smatra da bi broj ubijenih mogao biti 7.826. Kako se nedavno moglo čuti na suđenju Ratku Mladiću, do sada je identifikovano 6.849 srebreničkih žrtava.

Osim što nije odgovoran za genocid, Beara po odbrani nije bio ni učesnik udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem ubistava hiljada srebreničkih muškaraca i dečaka u julu 1995. godine. Branilac Džon/John Ostojić je naveo da su dokazi o njegovom učešću u operaciji ubijanja "šturi", da se "međusobno ne potkrepljuju" i da dolaze od "nepouzdanih svedoka". Odbrana, takođe, tvrdi da su zaključci o Bearinom kretanju po teritoriji na kojoj je počinjen genocid nepotkrepljeni i da čak postoje indicije da se on od 13. do 15. jula nalazio u Beogradu.

Argumentaciju odbrane tužilac vidi na sledeći način: Beara tvrdi da u predmetno vreme nije bio u području počinjenja zločina, ali čak iako mu je alibi "lažan", veće treba da poveruje da nije učestvovao u operaciji ubijanja, a onda "ako to ne upali", traži da mu kazna bude makar smanjena. Nasuprot tome, optužba smatra da je optuženi odgovoran za genocid i da je kazna doživotnog zatvora adekvatna.

Tužilac Matthew Gillett/Metju Gilet je predočio mapu istočne Bosne na koju je ucrtano kretanje Ljubiše Beare u vreme srebreničkog genocida na osnovu zaključaka Pretresnog veća. U prvostepenoj presudi se na osnovu brojnih iskaza svedoka navodi da je on 13. jula uveče u centru Bratunca sa Miroslavom Deronjićem planirao ubistva zarobljenih Muslimana, potom je pratio operaciju masovnih egzekucija i boravio na mestima zatočavanja i pogubljenja. U najkraćem, Bearino kretanje se, po optužbi, "poklapa sa ubistvima" od Bratunca do Zvornika. Bio je "sveprisutan" i "jedan od najodgovornijih" u operaciji ubijanja, zbog čega ga je, smatra tužilac, Pretresno veće s pravom osudilo na kaznu doživotnog zatvora.

Činjenica da nije učestvovao u prisilnim premeštanjima ne amnestira ga, navodi dalje optužba, od odgovornosti za genocid, jer je znao za razmere proterivanja muslimanskih civila i učestvovao u operaciji ubijanja koja čini srž srebreničkog genocida. Bio je, navodi se, "odlučan da pobije "što više muslimanskih muškaraca i dečaka za što kraće vreme", što je u patrijarhalnoj sredini kakva je bila istočna Bosna moglo imati za posledicu uništenje čitave grupe, kao što se navodi u žalbenoj presudi generalu Radislavu Krstiću.

Pred kraj današnjeg zasedanja počelo je iznošenje argumentacije odbrane Drage Nikolića.

Dijeljenje sadržaja