Prvostepena presuda Radivoju Miletiću zasniva se na neutemeljenim činjenicama, pravnim greškama i lažnom svedočenju generala Manojla Milovanovića, naglasila je odbrana obrazlažući žalbu u kojoj osporava sve optužbe protiv bivšeg načelnika za operativne poslove u Glavnom štabu VRS, osuđenog na 19 godina zatvora zbog zločina u Srebrenici

Pretresno veće je u presuđivanju generalu Radivoju Miletiću napravilo "ozbiljne pravne i činjenične greške" na osnovu kojih bi se mogla u potpunosti poništiti osuđujuća presuda protiv bivšeg načelnika za operativne poslove Glavnog štaba VRS, rekla je obrazlažući žalbu braniteljica Nataša Favo/Faveau.

Prvostepenom presudom Miletić je proglašen krivim za ubistva, progone i nečovečna dela prisilnog premeštanja i osuđen je na 19 godina zatvora. Pretresno veće je zaključilo da je Miletić imao značajnu ulogu u pisanju Direktive 7 koju je u martu 1995. u svojstvu vrhovnog komandanta oružanih snaga RS, potpisao Radovan Karadžić. Budući da direktiva poziva na stvaranje "uslova totalne nesigurnosti i besperspektivnosti opstanka" za stanovništvo enklava Srebrenica i Žepa u prvostepenoj presudi je definisana kao "zločinački plan".

Miletić ne poriče da je imao "određenu ulogu u sastavljanju ove direktive" ali tvrdi da nije prisustvovao sastancima na kojima je RS definisala svoju politiku, kao ni sastanku od 17. marta 1995. godine kada je o Direktivi 7, kako je ukazivala odbrana, Radovan Karadžić razgovarao sa Mladićevim pomoćnikom za bezbednost Zdravkom Tolimirom i načelnikom Glavnog štaba Manojlom Milovanovićem koji je Miletiću bio direktno nadređen. Pretresno veće je pogrešilo što ovaj sastanak nije uzelo u obzir utvrđujući činjenice o Direktivi 7. Takođe je pogrešilo u tome što se oslanjalo na iskaz Manojla Milovanovića koji je Miletića opisao kao "dušu Glavnog štaba" kroz čije su ruke prolazile sve operativne informacije. "Svakome je jasno da je Milovanović izbegavao sopstvenu odgovornost i lagao", rekla je braniteljica Favo.

Mada je zaključilo da se ne može precizno utvrditi ko je redigovao Direktivu 7, pretresno veće je ipak odgovornost za "kriminalnu nameru" da sprovede u delo njene "nezakonite delove" i stvori "nepodnošljive uslove života" za stanovništvo Srebrenice i Žepe, pripisalo Miletiću, ukazala je Favo. Pretresno veće je takođe, uprkos dokazima o zloupotrebama konvoja humanitarne pomoći namenjenih enklavama, zaključilo da su restrikcije koje je sprovodila VRS a koordinirao Miletić, bile isključivo povezane sa Direktivom 7. Taj i ostali zaključci koji terete Miletića se, po odbrani, zasnivaju na neutemeljenim činjenicama.

"Radivoje Miletić pokušava da prebaci krivicu na svoje nadređene", ocenilo je tužilaštvo u odgovoru, pozivajući veće da odbaci Miletićevu žalbu. Po tužilaštvu, Pretresno veće je pravilno procenilo Miletićevu ulogu u udruženom zločinačkom poduhvatu, imajući u vidu njegovo učešće u "planiranju zločina, u restrikciji humanitarne pomoći i koordinaciji operacija u Glavnom štabu".

Radivoje Miletić se, kako je saopšteno, odrekao prava da prisustvuje žalbenoj raspravi, ali razlozi za njegovo odsustvo iz sudnice nisu saopšteni.

Žalbena rasprava se nastavlja sutra argumentima tužilaštva, koje se takođe žalilo na prvostepenu presudu petorici oficira VRS osuđenih za srebreničke zločine.

Dijeljenje sadržaja