Bivši Karadžićev savetnik Džon Zametica priznaje da je nakon pada Srebrenice počinjen "masakr", a kada je upitan da li pod tim podrazumeva likvidaciju hiljada muslimanskih muškaraca i dečaka, rekao da "pojma nema" šta se desilo, osim što zna da je "nešto grozno". Kako se Haški tribunal od "pravne farse" pretvorio u "pravičan sud"? Umesto traženih 100 veće odobrilo Karadžiću dodatnih 25 sati za pobijanje dokaza o genocidu u opštinama

Na početku unakrsnog ispitivanja od strane tužiteljice Edžerton/Edgerton razjašnjeno je zašto se doktor Džon/John Zametica u junu ove godine naljutio na doktora Radovana Karadžića, odrekao se izjave date timu odbrane i otišao iz Haga, da bi ove sedmice posle silnih peripetija ipak pristao da svedoči. Zametica je tada otišao uvređen jer je smatrao da su branioci svojom nesmotrenošću direktno potkopali deo njegove izjave koji se odnosi na uzimanje talaca UN u maju 1995. godine.

U izjavi je, naime, naveo da su za prve korake u zarobljavanju pripadnika Unprofora odgovorni izvesni ruski dobrovoljci na Palama, a kada je izjavu potpisao, predočen mu je dokument iz kojeg se vidi da je zapravo rukovodstvo Republike Srpske organizovalo uzimanje talaca i njihovo raspoređivanje uz potencijalne mete NATO udara. Upitan da li je stvarno želeo da kaže da su četiri korpusa VRS sasvim nezavisno u isto vreme dobili podsticaj da krenu sa zarobljavanjem mirovnjaka UN, Zametica odgovara da je mislio da je došlo do "efekta lavine", odnosno reakcije na postupak ruskih dobrovoljaca.

Osporavajući svedokovu tvrdnju da se u proleće 1995. godine protivio uzimanju talaca tužiteljica je predočila dokaze koji pokazuju da je u tom procesu Zametica kao Karadžićev savetnik imao aktivnu ulogu. U izjavi koju je 26. maja '95. prenela agencija Rojters, Zametica kaže da Srbi postavljaju pripadnike UN oko potencijalnih meta vazdušnih napada, kao i da će međunarodna zajednica "platiti visoku cenu", odnosno da će NATO "morati da pobije" zarobljene mirovnjake ako nastavi sa napadima. Njemu sve zvuči "kao izmišljena izjava", jer se seća da je "bio pažljiv" u kontaktima sa medijima i da nikad nije koristio tako teške reči.

Za razliku od još jednog Karadžićevog savetnika, Gordana Milinića, koji je za masovne egzekucije zarobljenih Srebreničana tvrdio da su "farsa", Zametica priznaje da se radilo o "masakru". Ipak, kada je upitan da li pod masakrom podrazumeva ubistvo više hiljada muslimanskih muškaraca i dečaka, rekao je: "Pojma nemam, nisam bio tamo, znam samo da se desilo nešto grozno". Uporno je negirao odgovornost političkog rukovodstva, navodeći da se masakr dogodio "na terenu" bez prethodnog planiranja i naglasio da je vojska "ako je to uradila", bila van Karadžićeve kontrole. Sugestiju da je komandni lanac funkcionisao besprekorno nije prihvatio ni kada su mu predočeni dokumenti iz kojih se vidi da je Karadžić izveštavan o toku srebreničke operacije i da je u kratkom roku davao odgovore i uputstva vojnim komandantima.

Predočeno je više Zameticinih javnih nastupa u stranim medijima u kojima "mučenja, silovanja, ubistva i deportacije" naziva muslimanskom propagandom i poziva se na sporazum o evakuaciji koji su potpisali VRS, Unprofor i predstavnici muslimanskog stanovništva iz Srebrenice. Tužiteljica sugeriše da je sporazum "čista propaganda" i da su ga Unprofor i muslimanski predstavnici potpisali pod prisilom. Podsetila je na navode jednog od potpisnika – holandskog oficira Roberta Frankena – koji je svedočeći pred Tribunalom rekao da je na to bio primoran, a posebno je istakla izjavu haškim istražiteljima Karadžićevog civilnog poverenika za Srebrenicu Miroslava Deronjića. On je naveo da je na sastanku sa Zameticom i Karadžićem odlučeno da se u svrhu prikrivanja deportacija sačini pomenuti sporazum, kao i da su ova dvojica "znali za ubistva i likvidacije" zarobljenih Srebreničana. Svedok kaže da Franken govori neistine "jer se možda stidi i želi da prepravi istoriju", a Deronjićevim "skandaloznim" izjavama je "revoltiran".

Ako bi se prihvatila Zameticina teza o "neposlušnoj vojsci" koja je ubijala na svoju ruku i to krila od političkog rukovodstva, svedok je, smatra tužiteljica, makar iz stranih medija morao saznati za srebreničke zločine. Iako priznaje da mu je praćenje strane štampe tada bio posao, tvrdi da danas prvi put vidi članak londonskog "Independenta"od 17. jula 1995. godine pod naslovom "Leševi se gomilaju u strahoti Srebrenice". Potom su mu predočena protesti i upozorenja visokih UN zvaničnika Mazovjeckog/Mazowiecki i Akašija/Akashi zbog proterivanja 40.000 civila i nestanka više hiljada zarobljenih muškaraca. Upitan da li je tim povodom sprovedena nekakva istraga, Zametica je rekao. "Bio sam preokupiran drugim stvarima, ne znam, pitajte Karadžića".

U nameri da diskredituje svedoka, tužiteljica je predočila deo njegovog intervjua beogradskom NIN iz 1997. godine u kojem kaže da se Karadžić i Mladić "nikada neće predati" da im bude suđeno pred "pravnom farsom" kao što je Haški tribunal. Na pitanje da li i danas misli isto, Zametica je odgovorio: "U međuvremenu sam promenio mišljenje, od kada je oslobođen Jovica Stanišić, smatram da je ovaj sud pravičan".

Dijeljenje sadržaja