Karadžićev ratni savetnik Džon Zametica tvrdi da je optuženi u "političkom univerzumu" Republike Srpske imao vrlo malo vlasti i da kao vrhovni komandant nije imao kontrolu nad "neposlušnom vojskom", ali ni nad policijom i skupštinom, a onda je tezu o "slabom predsedniku" pojačao tvrdnjom da nije kontrolisao ni "vozača, ženu, a zasigurno ne svoju ćerku"

Dokazni postupak odbrane Radovana Karadžića nastavljen je nakon tri meseca iskazom njegovog ratnog savetnika za spoljnu politiku Džona/John Zametice, rođenog u Banja Luci od oca Muslimana i majke Slovakinje pod imenom Omer, a za vreme rata poznatog i kao Jovan. Nakon školovanja i kraće akademske karijere u Londonu, Zametica se u oktobru 1993. godine priključio rukovodstvu bosanskih Srba na Palama, gde je početkom naredne godine promovisan u Karadžićevog savetnika i bliskog saradnika.

Kaže da zbog muslimanskog porekla nije bio omiljen među oficirima vojske bosanskih Srba, da su žena i ćerka optuženog bile "sumnjičave" i da su upozoravale da Zametica nije za to mesto, ali se Karadžić tome "suprotstavio" i zadržao ga. Činjenica da je u svom okruženju imao još jednog Muslimana i Hrvata, po svedoku znači da Karadžić nije mogao deliti nameru o proterivanju nesrba sa teritorije Republike Srpske, kako to tvrdi tužilac.

Iz pozicije dobro informisanog člana rukovodstva, Zametica je nastojao da ubedi veće da je Karadžić u "političkom univerzumu" Republike Srpske bio "slab predsednik" čija se moć "nije daleko prostirala". Prvo, tvrdio je da optuženi ni izdaleka nije kontrolisao "neposlušnu vojsku" i policiju, iako je bio vrhovni komandant oružanih snaga. Dalje, Karadžić, po svedoku, nije kontrolisao ni skupštinu, a naročito ne opštinske vlasti koje su vodile "lokalne poglavice – gospodari života i smrti". Nastojeći da pojača utisak o nemoći predsednika, Zametica je zaključio: "Niste imali kontrolu ni nad svojim vozačem, ženom, a naročito ne nad svojom ćerkom. Imali ste vrlo malo kontrole u haosu zvanom Republika Srpska". To "malo" uticaja ostvarivao je navodno samo u sferi spoljnih poslova.

Odričući Karadžićevu "ratobornost", svedok je rekao da je ovaj snajpersko delovanje i "neodgovorno granatiranje" sa položaja vojske bosanskih Srba nazvao "glupim, besmislenim i nepotrebnim". Na pitanje predsedavajućeg sudije Kvona/Kwon da li to znači da je Karadžić znao za "neodgovorno" granatiranje i snajperske udare, Zametica je odgovorio da nije mislio ni na šta konkretno, već na uopštene predsednikove kritike "glupih generala" koji to rade.

Sam Zametica je, tvrdi, smatrao neodgovornim zarobljavanje pripadnika UN u maju 1995. godine i njihovo raspoređivanje uz potencijalne mete NATO udara u Republici Srpskoj. Neodgovorno, ali ne i nelegitimno jer su, tvrdi, prestali da budu mirovnjaci i uz NATO pakt postali neko ko vodi rat. Tretirani su kao ratni zarobljenici i pušteni su, kaže, nepovređeni.

"Mi smo vodili odbrambeni i pravedan rat, pa se zato nemamo čega stideti... osim jedne epizode, a to je Srebrenica", izneo je Zametica u jednoj rečenici svoj stav o ratu u BiH. Ipak, odgovornost za "masakr" nad srebreničkim Muslimanima prebacuje na vojsku i tvrdi da on i Karadžić o ubistvima nisu imali nikakvih informacija. Znali su navodno samo za legitimni vojni deo operacije, a naknadno su proveravajući medijske izveštaje o masovnim ubistvima zarobljenika i deportacijama civila saznali da se sa njima postupalo "u skladu sa konvencijama".

Zameticine navode o tome pobijala je tužiteljica Edžerton/Edgerton na početku današnjeg unakrsnog ispitivanja koje će biti nastavljeno sutra.

Dijeljenje sadržaja