Uoči nastavka dokaznog postupka odbrane Radovan Karadžić traži obavezujući nalog za svedočenje bivšeg visokog policijskog zvaničnika bosanskih Srba Dragana Kijca, dodavanje Vidoja Blagojevića i Vladimira Matovića na listu svedoka, ponovno pozivanje 46 svedoka odbrane i pritvorski susret sa Momčilom Krajišnikom

U prvom od šest današnjih podnesaka Radovan Karadžić traži da se deo dokaznog postupka odbrane koji se odnosi na navode optužnice o srebreničkom genocidu dopuni iskazima Vidoja Blagojevića, bivšeg komandanta Bratunačke brigade, i Vladimira Matovića, nekadašnjeg savetnika predsednika SRJ Dobrice Ćosića.

Karadžić od Blagojevića očekuje da opovrgne navode o postojanju plana i naređenja da se u julu 1995. godine likvidiraju hiljade zarobljenih Bošnjaka iz Srebrenice. Potencijalni svedok je, podsetimo, pred Tribunalom osuđen na 15 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja ubistava srebreničkih muškaraca i dečaka, kao i proterivanja žena, dece i staraca iz enklave, a u januaru ove godine je prevremeno pušten na slobodu. U zahtevu za Matovićevo svedočenje se navodi deo izveštaja holandskog Instituta za ratnu dokumentaciju (NIOD) po kojem je on od 12. do 14. jula 1995. godine obišao Potočare, potom se sreo sa Karadžićem na Palama i o svemu izvestio Ćosića i patrijarha srpskog Pavla. Saznanja do kojih je tada došao su, smatra optuženi, od velike važnosti za dokazni postupak odbrane. U istom podnesku, Karadžić zahteva povlačenje 98 svedoka odbrane čiji se iskazi ne odnose na opštine koje su obuhvaćene tačkom jedan optužnice, jer je uvideo da za njihove iskaze neće biti vremena. Njihova imena navedena su u poverljivom aneksu.

Tačka jedan tereti bivšeg predsednika Republike Srpske za genocid u sedam opština i prvobitno je odlukom Pretresnog veća zbog nedostatka dokaza izbačena iz optužnice, a potom nakon žalbe tužioca vraćena. Žalbeno veće je odluku o vraćanju tačke jedan donelo usred dokaznog postupka odbrane pa Karadžić sada traži da ponovo pozove 46 svojih svedoka koji su već dali iskaz po drugim, ali ne i po toj tački optužnice. Među njima su i Milorad Dodik, Nenad Kecmanović, Božidar Vučurević, Vojislav Šešelj, Momir Bulatović i Milan Martić.

Nedavnom odlukom Pretresnog veća kojom je odbačen zahtev odbrane da se Draganu Kijcu odobri "slobodan prolaz", očito nije stavljena tačka na taj slučaj. U najnovijem podnesku Karadžić navodi da bivši šef Državne bezbednosti i ministar policije Republike Srpske, u strahu od hapšenja i izručenja BiH, odbija da bez garancija dođe u Hag, čime su, smatra, ispunjeni uslovi da veće izda obavezujući nalog za njegovo svedočenje.

Pod obavezujućim nalogom dolazi i prvi svedok u nastavku suđenja 29. oktobra – Karadžićev ratni savetnik Jovan Zametica. Nakon njega, iskaze bi trebalo da daju general Milenko Živanović, bivši visoki policijski zvaničnik bosanskih Srba Tomislav Kovač i profesor prava Mile Dmičić.

Današnju poplavu podnesaka Karadžić zaključuje zahtevom za poništavanje odluke sekretara suda da mu "iz bezbednosnih razloga" ne dozvoli lični kontakt sa Momčilom Krajišnikom. Po toj odluci, Karadžić bi pripremni razgovor pred Krajišnikovo svedočenje mogao da obavi video vezom. U podnesku se navodi da Krajišnik ne može biti pretnja po bezbednost Pritvorske jedinice UN u kojoj je proveo skoro deset godina kao "primeran zatvorenik" do prebacivanja u britanski zatvor, odakle je nedavno prevremeno oslobođen odlukom predsednika Merona.

Dijeljenje sadržaja