Svedokinja zaštićena pseudonimom GH 061 opisala kako su meštani njenog sela u Istočnoj Slavoniji morali da označe kuće belim zastavama a rukave belim trakama. Bilo im je dozvoljeno da se kreću samo određenim ulicama uz propusnicu i pratnju vojnika "pod punom ratnom opremom"

Suđenje Goranu Hadžiću, bivšem predsedniku vlade SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem nastavljeno je svedočenjem GH 061 koja daje iskaz sa zaštićenim likom i glasom. Svedokinja je 2006. godine dala izjavu istražiteljima tužilaštva i u današnjem je iskazu samo pojasnila neke njene delove.

Svedokinja je pre rata živela u selu u okolini Vukovara, uglavnom nastanjenom hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom. Nakon što je JNA ušla u selo, stanovnici su morali da okače bele zastave na kuće i da stave bele trake oko levog rukava. Lokalne vlasti su im oduzele lična dokumenta i izdale dozvole za kretanje po određenim ulicama u selu. Dok su se kretali kroz selo, pratili su ih "vojnici pod punom ratnom opremom". Od pet posle podne je bio na snazi policijski čas a kuće su bile zamračene.

Oko 30 meštana, pretežno Hrvata je u jesen 1991. godine uhapšeno, a njih desetoro je sa porodicama proterano iz sela. U njihove kuće su smešteni srpski vojnici a kad su popunjene, vojnici su se naselili i u lokalni Dom Kulture. U istoj zgradi se, rekla je, nalazilo i sedište srpske Teritorijalne odbrane u čijim su prostorijama ispitivani i zatvarani meštani sela, među kojima i njen suprug. Svedokinja je takođe bila na ispitivanju koje je vodio otac njene najbolje prijateljice, dok joj je neki drugi čovek pretio nožem. Rekla je i da ju je jedan "omanji, prljavi muškarac" vređao i da je rekao da planira da pobije zatvorenike, ali su ga ostali sprečili.

Meštani su svako jutro morali da se javljaju u mesni ured kako bi dobili dnevna zaduženja. Rad je, rekla je svedokinja, bio prisilni jer su "radili poljoprivredne poslove i čistiti kuće" za Srbe dok su u njih bile uperene puške.

Nakon što je svedokinja pobegla iz sela u januaru 1992. godine, njena majka je bila izložena psihičkom maltretiranju, tri puta su je vodili na streljanje i ispitivali je gde joj je ćerka "ustaškinja". Nakon toga su je isterali a ona se "pojavila u Zagrebu sa dekom ispod ruke".

U delu unakrsnog ispitivanja otvorenom za javnost, branilac Gorana Hadžića je ukazivao na izjavu svedokinje da su "neki od vojnika bili u maskirnim uniformama a neki u uniformama JNA", kao i da su svi bili Srbi koji su govorili ekavskim dijalektom i nisu bili "lokalci".

Suđenje Goranu Hadžiću nastaviće se sutra.

Dijeljenje sadržaja