Odbrana Gorana Hadžića ukazuje da su Srbi u Krajini imali "legitimne razloge" da prekrše Vensov mirovni plan jer UNPROFOR nije mogao da osigura "bezbednost stanovništva u zaštićenim zonama". Svedok Džon Vilson prihvata da je takvo ponašanje bilo "vojno razumljivo" ali dodaje da ne razume motive za etničko čišćenje

U unakrsnom ispitivanju penzionisanog brigadira australijske vojske Džona Vilsona/John Wilson, branilac Gorana Hadžića, bivšeg lidera krajinskih Srba, je ukazivao da su vlasti u Kninu imale "legitimne razloge da zadrže specijalne snage" iako njihovo postojanje nije bilo u skladu sa Vensovim planom iz decembra 1991. Sličan stav je izneo i svedok u pismu koje je u oktobru 1993. uputio Lordu Ovenu/Owen tvrdeći da je odbijanje Srba da polože oružje bilo "vojno razumljivo". Dodaje, međutim, da ne razume zašto bi "bilo ko učestvovao u etničkom čišćenju".

Pozivajući se na stavove nekadašnjeg srpskog rukovodstva u Kninu, branilac je ukazivao da demilitarizacija nije počela zato što "UNPROFOR nije mogao da kontroliše situaciju na terenu" i garantuje "sigurnost stanovništva u zaštićenim zonama". Svedok je potvrdio da su Srbi time pravdali postojanje svojih policijskih snaga, ukazujući, međutim, da je to bio deo unapred smišljenog plana koji je sprovođen uz blagoslov centralnih vlasti a čiji je cilj bio onemogućavanje UNPROFOR da vrši svoj mandat.

Kao glavni vojni posmatrač u mirovnim snaga UN u Hrvatskoj,Vilson je prisustvovao sastanku održanom u Beogradu, 27. januara 1992. na kojem je Hadžić zastupao stav da Srbi u zaštićenim zonama UN ne mogu živeti sa Hrvatima a pogotovo ne pod hrvatskom vlašću. Po braniocu, Hadžićev stav nije bio da nesrpsko stanovništvo treba "zlostavljati ili silom izbaciti" već da je "nemoguće integrisati zaštićene zone u Hrvatsku".

Pozivajući se na još jedan izveštaj UN prema kojem je nesrpsko stanovništvo tražilo od UNPROFOR pomoć da napusti Baranju, branilac je ukazivao da je položaj mirovnih snaga u zaštićenim zonama bio "osetljiv". S jedne strane su morali da se brinu za bezbednost a sa druge da vode računa da ne pomažu etničko čišćenje. Svedok se saglasio da je UNPROFOR bio u teškoj poziciji. "Situacija je bila nesigurna, atmosfera zastrašujuća" a lokalna policija nije činila ništa da to spreči, rekao je Vilson.

Značajandeo današnje sednice branilac je nastojao da utvrdi koje su jedinice pod srpskom kontrolom delovale na području Krajine budući da se u izveštajima UN pominju granična policija, specijalna policija za posebne namene, milicija… Vilson je objasnio da je predstavnicima UNPROFOR bilo teško da shvate ko je ko i da su Srbi doprinosili takvoj situaciji kako bi zadržali što je moguće više jedinica nakon Vensovog plana. Suđenje Goranu Hadžiću biće nastavljeno u ponedeljak, iskazom novog svedoka tužilaštva.

Dijeljenje sadržaja