Pozivajući se na izveštaje bivše koordinatorke za civilne poslove UN u sektoru Istok, odbrana Gorana Hadžića sugeriše da su probleme na tom prostoru pravili "doseljenici… pijani ekstremisti… plave brigade specijalne policije… neidentifikovani počinioci maskirani u uniforme JNA… neruglarna vojska… ulične bande…"

U unakrsnom ispitivanju bivše koordinatorke za civilne poslove UN u sektoru Istok, Blandine Fransis Nega/Blandina Francis Negga, branilac bivšeg predsednika Republike Srpska Krajina Gorana Hadžića je ukazivao da su probleme na tom području pravili doseljeni a ne lokalni Srbi.

Branilac se pozvao na izveštaje koje je svedokinja u julu 1992. godine uputila Sedriku Tornberiju/Cedric Thornberry, šefu UNPROFOR za civilne poslove. U jednom od njih se navodi da su "Srbi doseljeni na područje Baranje skloni osveti i glavni uzročnici problema" kao i da su se "ekstremisti napijali i noću terorisali ljude", te da su u zlostavljanje bile uključene i "plave brigade specijalne policije". Svedokinja je dalje zapisala da je od lokalnih vlasti zatraženo da uklone "one koji postupaju na pogrešan način" te da su lokalni funkcioneri u Baranji od pretpostavljenih u RSK dobili jasne instrukcije u tom pravcu. Svedokinja je potvrdila da su to bile informacije koje su dobili.

Nerpsko stanovništvo je, sugerisao je branilac, odlazilo zato što su "neidentifikovani počinioci maskirani u uniforme JNA vršili nasilje nad njima, terorisali ih i zastrašivali" što je svedokinja delom potvrdila. U izveštaju iz juna 1992. je ukazala da su zločine činili pripadnici "milicije, Crvenih beretki, neregularne vojske i uličnih bandi".

Svedokinja je u glavnom ispitivanju tvrdila da je nesrpsko stanovništvo, za napuštanje područja Krajine, moralo da pribavi specijalnu potvrdu lokalnih vlasti o "dobrovoljnom odlasku" čije je izdavanje moglo da se protegne na period od 90 dana. Smisao takve potvrde je, po svedokinji, bio da se spreči povratak i konfiskuje njihova imovina. Po branicu, lokalne vlasti su nametnule tako dugačak rok jer zapravo "nisu želele da nesrbi odlaze". Takođe je sugerisao da imovina nije bila "konfiskovana" već "ustupljena na privremeno korišćenje vlastima RSK". Svedokinja se nije saglasila sa sugestijama branioca ukazujući da je od UNPROFOR "povremeno traženo da pomogne nesrbima da pređu linije sukoba". Rekla je, takođe, da ne želi da ulazi u "semantičke rasprave": ako se nekome oduzme imovina i njihovi domovi nasele, ta imovina je konfiskovana, zaključila je svedokinja.

Suđenje Goranu Hadžiću za zločine počinjene na području Istočne Slavonije i kasnije RSK od juna 1991. do kraja 1993. godine nastaviće se nakon letnje sudske pauze, 19. avgusta, iskazima poslednjih svedoka tužilaštva koje bi trebalo da okonča dokazni postupak do sredine septembra.

Dijeljenje sadržaja