Svetozar Kosorić, svjedok odbrane Radovana Karadžića

Svedok odbrane Radovana Karadžića - potpukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Kosorić zvani Čiča – uoči srebreničke operacije u leto 1995. godine prekomandovan je u vojsku bosanskih Srba na mesto načelnika za obaveštajne poslove Drinskog korpusa. U današnjem iskazu se predstavljao kao izuzetno loše obavešteni obaveštajac, negirajući da je znao bilo šta u vezi sa masovnim pogubljenjem Muslimana iz Srebrenice.

Jednu od retkih stvari u koje je siguran naveo je u izjavi odbrani i odnosi se na tvrdnju Momira Nikolića, bivšeg bezbednjaka Bratunačke brigade, da mu je načelnik bezbednosti Drinskog korpusa Vujadin Popović 12. jula 1995. godine ispred hotela "Fontana" u Bratuncu rekao, a Kosorić potvrdio, da će muslimanski muškarci iz Potočara biti odvojeni i pobijeni. Svedok kaže da tako nešto nikada nisu izgovorili ni on ni Popović, niti ima saznanja da je postojao plan za ubistvo zarobljenih Muslimana.

Budući da je, po sugestiji optužbe, bio angažovan na prisilnom premeštanju muslimanskih civila iz Potočara, morao je znati da su uoči transporta muškarci odvojeni od žena, ali je svedok to negirao. Tužilac je potom ukazao da je to prekjuče u iskazu potvrdio drugi svedok Karadžićeve odbrane – bivši prevodilac Petar Uščumlić. Upitan da li je moguće da je jedan civil znao više od njega, iskusnog obaveštajca, Kosorić je rekao da je to upravo tako.

Za masovna ubistva Srebreničana je, kaže, saznao tek u septembru ili oktobru 1995. godine i to iz sredstava javnog informisanja koja su prenosila izjave međunarodnih predstavnika. Na tužiočevu opasku da je neverovatno da jedan obaveštajac iz medija sazna za zločine koji su se desili u zoni odgovornosti njegovog korpusa, Kosorić je rekao da se i ranije o ubistvima pričalo "u kafanama i kafićima", ali da on nije verovao. Pomalo ironično, tužilac je sugerisao da je saznanje o zločinu takvih razmera morao predstavljati "neugodan šok" za njega, a ovaj je mirno odgovorio: "Da, bio sam strašno iznenađen". Potom je prihvatio i sugestiju da je on sve vreme bio u nekom "balonu od sapunice" do kojeg nisu dopirale vesti o dešavanjima u okviru korpusa.

Kosorić, međutim, nije imao problem da, braneći sebe, optuži druge. Rekao je da je "tako ozbiljna odluka" kao što je pogubljenje zarobljenika morala biti doneta u štabu Ratka Mladića. Osim toga, on nema nikakvih sumnji da njegov kolega iz korpusa, bezbednjak Vujadin Popović, jeste "ratni zločinac". Kaže da veruje Tribunalu koji je Popovića, u čiju je odbranu inače svedočio 2009. godine, osudio na kaznu doživotnog zatvora. Komentarišući snimak zabeležen u avgustu 1995. godine u Rogatici na kojem ga Popović grli i govori: "Evo, ratni zločinci", Kosorić je rekao da je ovaj tada bio pijan i pozvao tužioca da ga zadrži u Hagu ako za to ima dokaza.

U drugom delu današnjeg zasedanja počeo je iskaz Vladimira Lukića, koji je do decembra 1992. godine bio predstavnik bosanskih Srba u sedištu Unprofora u Sarajevu, a zatim postao premijer Republike Srpske. U izjavi timu odbrane je rekao da je srpska artiljerija gađala isključivo vojne ciljeve u gradu, a da su civilni objekti stradali kao kolateralna šteta ili rezultat "pojedinačnih činova odmazde". Kada mu je tužiteljica Gustafson predočila izveštaj Unprofora s kraja 1992. godine u kojem se navodi da je svaki sprat gradske bolnice u Sarajevu od petog naviše pretrpeo veliki broj udara srpske artiljerije, rekao je da u taj izveštaj ne veruje.

Lukić je u izjavi nastojao da Republiku Srpsku predstavi kao dobro uređenu pravnu državu u kojoj Karadžić i njegov SDS nisu imali uticaja na rad vlade, pa mu je tužiteljica predočila niz dokumenata iz kojih se vidi da kadriranje u javnim preduzećima nije bilo moguće bez stranke i njenog predsednika. Svedok u tome ne vidi ništa neobično i tvrdi da u vezi sa kadrovskim pitanjima nije bilo previše nesuglasica između vlade i stranke. Kako je to izgledalo u praksi, po optužbi se vidi i iz vojnog obaveštajnog dokumenta iz avgusta 1996. godine u kojem se prenose Lukićeve reči da su bivši ministri Momčilo Mandić i Mićo Stanišić po Karadžićevom naređenju na početku rata prodavali "golfove" ukradene iz fabrike u Vogošći. Znalo se, kaže Lukić, da su oni to radili, ali nikada nije dokazano.