Crtež logora Begejci u Vojvodini koji je nacrtao jedan od zatočenika

Logor Begejci kod Zrenjanina jedan je od ukupno 13 zatočeničkih centara - od kojih je pet bilo u Srbiji - koji se pominju u optužnici protiv bivšeg lidera krajinskih Srba Gorana Hadžića. Uz mere zaštite lika iskaz o boravku u Begejcima danas je dao zaštićeni svedok optužbe sa pseudonimom GH-071.

Svedok je Hrvat koji je pre rata živeo u Novom Sadu, a uhapšen je u novembru 1991. godine u Vrbasu kada je pokušao da održi prezentaciju kozmetičkih proizvoda koje je prodavao. Razlog hapšenja, kako se moglo zaključiti iz njegovog iskaza, bilo je učešće u stražama lokalne "civilne odbrane" u mestu Suhopolje kod Virovitice u vreme blokade tamošnje kasarne JNA. Uhapsila ga je srpska policija i posle kraćeg ispitivanja odvezen je u kasarnu u novosadskom naselju Paragovo, gde je takođe ispitivan. Nakon dva dana prebačen je u logor na poljoprivrednom dobru Begejci, nadomak Zrenjanina.

Zajedno sa oko 300 drugih zatočenika, mahom iz istočne Slavonije, svedok je zatvoren u jednu veliku štalu, gde je proveo narednih mesec dana. Odmah po dolasku je pretučen i potom uz dalja maltretiranja ispitivan. Brzo je shvatio da se radilo o standardnoj proceduri prijema zatočenika, čiji je broj nakon pada Vukovara porastao na oko 500. Osim dvadesetak pripadnika hrvatskog Zbora narodne garde (ZNG), ostali su bili civili, a među njima je bilo i dvadesetak žena. Bilo je, kaže, i Srba koji su izbegavali vojnu obavezu, zatočena su i dva studenta iz Šri Lanke, koji su takođe trpeli iživljavanja. Logor je, tvrdi, bio u nadležnosti JNA, a stražari su imali bele opasače, svojstvene vojnoj policiji. Nije im znao imena, ali se seća nadimaka: "Žile", "Borko", "Voja", "Rambo". Smatra da se radilo o kriminalcima puštenim iz zatvora i regrutovanim u rezervu JNA.

Nakon "inicijalnog" prebijanja svedok je premlaćen još nekoliko puta, ali je prošao bolje od drugih zatočenika, od kojih je jedan pred njegovim očima umro od posledica batina. Drugom su, kaže, teško povređene ruke jer je dva dana visio vezan oko članaka, a pomenuti pripadnici ZNG u Begejce su stigli sa ujedima pasa, koje su zadobili tokom zatočeništva u Belom Manastiru.

Svedok je u decembru 1991. godine prebačen u Zagreb u sklopu velike razmene zatvorenika kojom je obuhvaćeno oko 600 Hrvata iz Begejaca i drugih logora u Srbiji. Kaže da je jedno vreme po povratku osećao fizičke posledice boravka u zatočeništvu, a da su psihičke posledice trajne i da ni danas "nije kakav je pre bio".

U kratkom unakrsnom ispitivanju, Hadžićev branilac Zoran Živanović nije poricao većinu svedokovih navoda, već ga je pitao zašto se niko od zatvorenika nije požalio na loše uslove i stalna premlaćivanja oficirima JNA i majoru Miroslavu Živanoviću, koji je po svedoku bio glavni u logoru. "Niti je bilo načina, niti svrhe da to činimo", odgovorio je svedok.