Doktor Hišam Mala opisao batinanja i ponižavanja u logoru Stajićevo u Srbiji, u kojem je zatočen nakon pada Vukovara. Tvrdi da je u Borovo naselju lečio i hranio osamdesetogodišnjeg strica Gorana Hadžića. "To mi je zahvalnost - mene su tukli dok su oni vladali Krajinom", kaže svedok

Doktor Hišam Mala/Hisham Malla ni dan- danas "ne može da shvati" zbog čega je 19. novembra 1991. odveden iz skloništa u Borovo naselju kraj Vukovara u logor Stajićevo u Srbiji. Svedočeći na suđenju Goranu Hadžiću, bivšem predsedniku Vlade SAO Istočna Slavonija, doktor Mala je rekao da je u Stajićevu proveo dve sedmice, sa još oko 1.200 zatočenika dovedenih iz okoline Vukovara.

Svedok je 1964. godine iz Sirije došao na studije medicine u Hrvatsku gde je i ostao sa suprugom i decom. Kada je počelo granatiranje Vukovara, premestili su se u sklonište Borovo Komerca odakle je doktor Mala pružao pomoć ranjenicima i bolesnicima. Suprugu je izgubio 8. novembra 1991. u eksploziji granate u kojoj je i on pretrpeo teške povrede. Nakon pada Vukovara, doktor Mala je ukrcan u autobus koji su vojnici JNA sproveli do štale za uzgoj svinja na poljoprivrednom dobru Stajićevo, u Srbiji.

Batinanje je počelo čim su zatočenici izašli iz autobusa i nastavilo se u hangaru "bez razloga i bez pitanja kako se ko zove", rekao je svedok. Iako je imao traku sa crvenim krstom na ruci koja je trebalo da ukaže da je doktor, svedok i njegove kolege su prošli gore od ostalih zarobljenika; optuženi su da su "ubice" koje su "prodavale organe srpskih ranjenika". Među zatočenima iz Vukovara je bilo i Srba koji su se "ohrabrili" da se jave nadležnima pa su prebačeni u drugi deo štale. Javio se i svedok rekavši da je strani državljanin i lekar što mu, međutim, nije išlo u prilog budući da je optužen da je "plaćenik". Svedok je, ipak, premešten među srpske zatočenike nakon što ga je prepoznao jedan od vojnika. Doktor Mala je, potom, pristao da u Stajićevu napravi privremenu ambulantu sa još četiri zatočena lekara.

Kada su došli u logor, nije bilo toaleta tako da su nuždu vršili pored zida, u istoj prostoriji gde su i spavali. Svakog jutra u pet morali su da pevaju stih iz jugoslovenske himne "proklet bio izdajica svoje domovine", svakodnevno su ih saslušavali i tukli a jedan zatočenik je umro od posledica batinanja. Među zatočenicima je bilo 19 dece od 12 do 17 godina i 47 ljudi starijih od 60 godina, rekao je svedok, dodajući da su u prva tri dana "dobijali hrane toliko da prežive", po komadić sira ili trećinu viršle a da su prvi put pojeli kuvano jelo tek kada su došli predstavnici Crvenog krsta 2. decembra 1991. godine. Doktor Mala je tog dana pušten na slobodu.

U emotivnom obraćanju, svedok je rekao da je tokom opsade Vukovara lečio i hranio ranjenog osamdesetogodišnjeg strica optuženog Hadžića. "To mi je zahvalnost", rekao je, "mene su tukli dok su oni vladali Krajinom". Hadžićev branilac je, međutim, osporavao da je ranjeni staracbio u srodstvu sa optuženim. Takođe je ukazivao da je svedok od 1979. do 1981. godine učestvovao u građanskom ratu u Libanu.

Dijeljenje sadržaja