U unakrsnom ispitivanju Fadila Banjanovića, Slobodan Milošević je ubedjivao svedoka da oko 2000 gradjana Kozluka nisu u junu 1992. "deportovani", već su - uz pomoć srpskih vlasti, koje su im omogućile transfer do Madjarske - bežali od "haosa gradjanskog rata"


Da li je oko 2.000 stanovnika pretežno bošnjačkog mesta Kozluk kod Zvornika, u junu 1992. nasilno deportovano u Srbiju i zatim dalje u Madjarsku, ili su ti ljudi bežali od "haosa gradjanskog rata", a srpske vlasti su im "izašle u susret" i pomogle da predju granicu, poštujući njihova "ljudska prava" da odluče gde će živeti?

Oko toga su se danas, u unakrsnom ispitivanju, sporili svedok optužbe Fadil Banjanović i optuženi Slobodan Milošević. Banjanović, aktuelni predsednik Saveza za povratak izbeglica na teritoriju Bosne i Hercegovine, je u svom svedočenju opisao kako su 26. juna 1992. oko 3.000 naoružanih ljudi - teritorijalaca, dobrovoljaca i paravojnika - ušli u Kozluk i idući od kuće do kuće isterivali ljude i sprovodili ih do centra mesta. Meštani su tu popisani, a major Marko Pavlović, komandant teritorijalne odbrane Zvornika im je dao dokument u kojem je stajalo da dobrovoljno napuštaju Kozluk i ostavljaju svu svoju imovinu, da bi izbegli mobilizaciju u "Alijine snage".

Zatim su ukrcani u 17 autobusa, 3 kamiona i dva putnička vozila i prebačeni preko Drine, u Loznicu. Tu su ih dočekali predstavnici Crvenog krsta Srbije, kojima je Banjanović predao spisak deportovanih stanovnika Kozluka, kao i dokument dobijen od majora Pavlovića. Pošto ih je Banjanović zamolio za pomoć da se ti ljudi što pre prebace u Zapadnu Evropu, predstavnici lokalnog Crvenog krsta su rekli da moraju da se konsultuju sa Beogradom. Otprilike dva sata kasnije, tvrdi Banjanović, iz Beograda je stigao odgovor kojim se odobrava njihov transfer do madjarske granice, pošto žele dobrovoljno da se isele. Neki od deportovanih hteli su da ostanu kod rodjaka u Srbiji, ali nikome nije dozvoljeno da izadje iz kolone, koja je bila pod stalnom policijskom pratnjom.

Nakon toga Kozlučani su, svedočio je Banjanović, iz Loznice odvezeni u Rumu gde su iz autobusa i kamiona prebačeni u teretni voz. "Na ulasku u voz bili smo kamenovani. Gomila okupljenih ljudi uzvikivala je 'Turci', 'Alijina vojsko', gadjali su nas kamenjem, letvama", opisao je Banjanović. Kada su stigli u Suboticu, smešteni su u izbeglički kamp na Paliću. "Prvu noć u Subotici spavali smo na kamenju, u vagonima, na livadi", rekao je Banjanović. Narednih nekoliko dana, rekao je, "oko 2000 ljudi, gladnih i bolesnih, bez ikakvih uslova, provelo je u užasu".

Kroz kamp su, svedočio je Banjanović, šetali "naoružani bradati vojnici" koji su se hvalili svojim "podvizima", tražili od izbeglica novac i pokušavali da izdvoje devojke. Oni koji su imali para ubrzo su uspeli da se domognu pasoša i predju granicu, a Banjanin je za sebe i ostale pomoć potražio od prijatelja iz fabrike sokova "Subotičanka". Uz njihovu pomoć, svedočio je, SUP Subotica je u desetak dana izdao oko 1000 pasoša što je proteranim Kozlučanima omogućilo da predju u Madjarsku i Austriju.

Slobodan Milošević je u unakrsnom ispitivanju ubedjivao Banjanovića da on i ostali gradjani Kozluka "nisu deportovani", već su bežali od "haosa gradjanskog rata", a srpske vlasti su im u tome pomogle i smestile ih u, kako je rekao, "jedno veoma lepo turističko mesto". Kritikujući svedoka zbog toga što je kamp na Paliću nazvao logorom, Milošević je tih "nekoliko dana provedenih pod šatorima pored Palićkog jezera " uporedio sa nekadašnjim omladinskim radnim akcijama u kojima je učestvovao i gde se "čitav mesec dana svakodnevno naporno radilo, gurala kolica po ceo dan i živelo u vrlo skromnim uslovima, pa se to nije zvalo logor".

Banjanović je, medjutim, ostao pri svom opisu prisilne deportacije, podsećajući optuženog da su oni koje on naziva "domaćinima" Kozlučana na Paliću - "bili bradati, naoružani, prljavi vojnici koji su se hvalili koliko su ljudi pobili po Hrvatskoj i Bosni".

Milošević je, takodje, ostao pri svojoj verziji, pa je – podsećajući svedoka da ih je na putu kroz Srbiju štitila srpska policija, da su ih lečili srpski lekari, da su na Paliću pili srpske sokove... – primetio kako on sada, "u znak zahvalnosti, hoće da ocrni Srbiju".

"Srbija se ne može ocrniti. Vi ste je dovoljno ocrnili" - odgovorio je svedok. (kraj)

Dijeljenje sadržaja