Zaštićeni svedok B-1070 na sudjenju Slobodanu Miloševiću svedoči o dogadjajima nakon 17. aprila 1992., kada su JNA i srpske paravojne formacije zauzele Bratunac - Masakr u fiskulturnoj sali Osnovne škole "Vuk Karadžić"


Početkom ove sedmice je na sudjenju Slobodanu Miloševiću svedočio bivši predsednik Stranke demokratske akcije u Bratuncu Dževad Gušić. Svedočio je, uglavnom, o dogadjajima koji su prethodili ulasku JNA i paravojnih formacija iz Srbije - "Arkanovaca", "Šešeljevaca" i "Belih orlova" - u grad, 17. aprila 1992. Opisao je sastanak u Hotelu "Fontana" na kojem je lokalnom bošnjačkom rukovodstvu saopšteno da je Bratunac postao "srpska opština" i da će se uvesti "srpski zakoni". Gušić nije mogao da svedoči šta se posle toga dogadjalo u gradu, pošto je istog poslepodneva napustio Bratunac i prebacio se na teritoriju pod kontrolom vlade BiH.

O tome šta se u Bratuncu dogadjalo posle 17. aprila 1992. danas je svedočio zaštićeni svedok B-1070. Za sebe je rekao da "pripada onim običnim ljudima koji su krvavo platili izdaju svog rukovodstva koje je otišlo neposredno uoči zauzimanja grada od strane srpskih snaga".

Svedok B-1070 je uhapšen 26. aprila 1992. u svojoj kući. Kada su ga policajci, koji su se predstavili kao inspektori beogradskog MUP, vodili u pravcu policijskih kola čuo je pucnje iz kuće. Jedan od inspektora mu je rekao da mu je porodica ubijena i da je on sledeći.

Tog dana je u gradu uhapšeno oko 3 000 Bošnjaka. Odvedeni su na fudbalski stadion, gde su muškarci odvojeni od žena i dece. Rečeno im je da predaju novac, nakit i isprave, a ko odbije da to učini biće ubijen. Stadion su čuvali pripadnici Teritorijalne odbrane i Semberijskog korpusa JNA, a na samom stadionu su bili pripadnici paravojnih formacija. Žene i deca su sprovedeni u autobuse, a oko 700 muškaraca u fiskulturnu salu Osnovne škole "Vuk Karadžić".

Sledećih nekoliko dana u osnovnu školu je dovedeno još oko 300 ljudi. Mučenja i ubistva zatvorenika od strane pripadnika paravojnih formacija su bila svakodnevna. "Video sam oči koje iskaču od ispaljenog metka u potiljak, prosute mozgove, terali su nas da svojom odećom brišemo krv sa poda i da posle nosimo te majice, danonoćno su se čuli pucnji i zvuk kamiona koji su odvozili leševe", svedočio je B-1070.

Od 10. do 14. maja u školi i oko škole je, tvrdi svedok, ubijeno oko 600 zatvorenika. Tvrdi, takodje, da su neposredni izvršioci bili paravojnici iz Srbije, ali da je naredbe izdavalo lokalno srpsko rukovodstvo, na čelu sa Miroslavom Deronjićem, predsednikom lokalnog SDS. Svedok je bio medju 400 zatvorenika koji su 14. maja 1992. razmenjeni na Palama za Srbe koji su zarobljeni kod Sarajeva.

U unakrsnom ispitivanju, optuženi Slobodan Milošević je insistirao na svojoj staroj tezi da je JNA "imala ulogu da smiri situaciju" i "da zaštiti stanovništvo". "Te jedinice nikada nisu intervenisale da zaštite bilo koga od Muslimana. Gde je bila JNA kada su izvršeni najveći zločini? Bili su tamo," odgovorio je svedok. JNA je prema svedočenju B-1070 obezbedjivala stadion na kome su se nalazili zatočeni Bošnjaci iz Bratunca, učestvovala u "čišćenju" sela oko Bratunca, a štab Semberijske brigade se nalazio samo 200 metara od škole iz koje su se danonoćno čuli pucnji i u kojoj je ubijeno 600 civila.

Sudjenje Slobodanu Miloševiću je nastavljeno svedočenjem zaštićenog svedoka B-1237 na zatvorenoj sednici.

Dijeljenje sadržaja