Home



KAKO JE BRATUNAC POSTAO "SRPSKA OPŠTINA"




Svedočenje Dževada Gušića, bivšeg predsednika SDA u Bratuncu, na sudjenju Slobodanu Miloševiću.

Dževad Gušić, svjedok na sudjenju MiloševićuDževad Gušić, svjedok na sudjenju Miloševiću

Sudjenje Slobodanu Miloševiću je danas ponovo otvoreno za javnost, nakon što je okončano svedočenje zaštićenog svedoka B-108, koje se dva i po dana odvijalo iza zatvorenih vrata sudnice broj 1 Haškog tribunala.

U nastojanju da uštedi na vremenu, tužilaštvo je zatražilo i dobilo odobrenje sudija da Dževada Gušića - za kojeg je bilo predvidjeno da svedoči "uživo" - prekvalifikuje u svedoka čija će pisana izjava biti uvedena u dokazni materijal, a pred sudom će odgovarati samo na pitanja optuženog.

Dževad Gušić je na početku rata u BiH bio predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) u Bratuncu. Njegovo svedočenje, kako se moglo zaključiti iz kratkog sažetka pisane izjave koju je pročitao tužilac Džefri Najs/Geoffrey Nice, odnosi se na situaciju u Bratuncu pre i nakon preuzimanja vlasti od strane srpskih snaga u aprilu 1992.

Prema popisu iz 1991. godine, dve trećine od oko 33.000 stanovnika Bratunca bili su Bošnjaci, dok je Srba bilo približno trećina. Na prvim višestranačkim izborima novembra 1990. SDA je osvojila 31 a SDS 24 poslanička mandata u opštinskoj skupštini. Mada u manjini, SDS je insistirala da dve nacionalne stranke podele vlast po principu "fifti-fifti", a SDA je to prihvatila da bi, kako je rekao Gušić, "izbegli haos".

Predsednik SDS u Bratuncu bio je Miroslav Deronjić, koji trenutno u pritvoru Tribunala čeka na početak sudjenja za masakr u selu Glogova, gde je ubijeno oko 60 bošnjačkih civila. Taj zločin je, inače, naveden i u optužnici protiv Slobodana Miloševića. Uoči početka rata, Deronjić je na Gušića vršio pritisak da se policija podeli na srpsku i bošnjačku. Deronjić mu je, tvrdi Gušić, rekao da na tome insistira Radovan Karadžić i upozoravao ga da, ukoliko SDA na to ne pristane, SDS "ne može garantovati mir i bezbednost u Bratuncu".

Prema Gušićevoj pisanoj izjavi, JNA je još krajem 1991. postavila tešku artiljeriju na brda oko Bratunca, kao i na srpskoj obali Drine, u Ljuboviji. JNA je, tvrdi dalje Gušić, naoružavala srpske civile i obučavala ih u selu Vranešević pored Bratunca.

Jedinice JNA i paravojne formacije iz Srbije ušle su u Bratunac 17. aprila 1992. Deronjić je Gušića i ostale lidere SDA pozvao na sastanak u hotelu "Fontana", gde su im zapovednici vojnih i paravojnih formacija koje su ušle u grad saopštili da je Bratunac "srpska opština u kojoj će se uvesti srpski zakoni". Upozorili su predstavnike SDA da će, ako ispale i jedan metak, biti likvidirane kompletne porodice onih koji to učini. Dat im je, takodje, i rok od dva-tri sata da predaju oružje i "identifikuju muslimanske nacionaliste". Dževad Gušić je istog poslepodneva napustio Bratunac i prešao na teritoriju pod kontrolom vlade BiH.

Na početku unakrsnog ispitivanja, Gušić je odgovarajući na pitanja Slobodana Miloševića rekao da u Bratuncu nije bilo nikakvog sukoba i da na srpske snage koje su ušle u grad nije ispaljen ni jedan metak. U prvih mesec dana nakon zauzimanja grada u opštini Bratunac je, prema Gušiću, ubijeno 1.000 bošnjačkih civila i proterano je celokupno bošnjačko stanovništvo.

Slobodan Milošević će unakrsno ispitivanje Dževada Gušića nastaviti i završiti sutra pre podne. (kraj)


Dijeljenje sadržaja
FB TW LI EMAIL




TV Tribunal 145

OBRT U SLUČAJU SREBRENICA: Momir Nikolić priznao krivicu za progone
ZAJEDNIČKI ZLOČINAČKI PODUHVAT: Optužnica protiv Jovice Stanišića i Frenkija Simatovića
DOŽIVOTNI ZATVOR ILI SLOBODA?: Završeno suđenje za granatiranje Sarajeva i terorisanje Sarajlija
OPTUŽENI NA KLUPI ZA SVEDOKE: Ko je doveo "Sive vukove" u Bosanski Šamac
GRAĐANSKI RAT U SUSEDNOJ DRŽAVI: Da li su se u Bosni pobili, ili su pobijeni?