Na sudjenju Slobodanu Miloševiću zaštićeni svedok B-1461 opisao stravičnu orgiju nasilja nad bošnjačkim zatočenicima u Domu kulture u Čelopeku, kraj Zvornika.


Na početku dokaznog postupka o zločinima koji su, prema optužnici protiv Slobodana Miloševića, počinjeni u Bosni i Hercegovini, svedok Melika Malešević je u martu ove godine, govoreći o logorima i drugim zatočeničkim objektima u BiH, pomenula i Dom kulture u Čelopeku, kraj Zvornika. Opisala je, pored ostalog, i jedan incident u kojem je, krajem juna 1992., stradalo dvadesetak zatočenika.

O tom je incidentu, danas, svedočio jedan od preživelih zatočenika Doma kulture u Čelopeku. Zaštićeni svedok B-1461 je do početka rata živeo u selu Divić, dva i po kilometra udaljenom od Zvornika, i svedočio je da je u martu 1992. iz svog sela mogao da vidi kako se na drugoj obali Drine, kraj Malog Zvornika, postavljaju artiljerijski i tenkovski položaji tadašnje JNA. Sa tih je pozicija, nakon početka sukoba 9. aprila 1992., granatiran Kula grad iznad Zvornika.

Selo Divić je sa srpske obale Drine granatirano 26. aprila '92. Sledećeg dana su u selo ušli vojnici, okupili su meštane pred džamijom i tražili od njih da predaju oružje. Nakon toga, većina meštana je napustila selo, ali su se posle nekoliko dana - pošto nije bilo nikakvih sukoba – vratili kako bi se starali o svojim kućama i imanjima.

Krajem maja, u selo je ponovo došla vojska. Meštanima je rečeno da će ih, iz razloga bezbednosti, prebaciti u Olovo, na teritoriju pod kontrolom Armije BiH. Oko 500 ljudi utovareno je u autobuse i krenulo u pravcu Sarajeva, ali su ih kod Han Pijeska zaustavili i vratili u Zvornik. Nakon toga krenuli su u pravcu Tuzle, ali su ih i odatle vratili u Zvornik, na autobusku stanicu. Tu je vojska izdvojila 174 muškarca stara od 18 do 60 godina, dva dana su ih držali u jednoj poslovnoj zgradi, da bi ih zatim prebacili u Dom Kulture u Čelopeku.

"Uslovi su bili nikakvi" - rekao je danas svedok B-1461, opisujući da prva tri dana nisu dobili ništa za jelo, da su imali premalo vode i da im stražari nisu dozvoljavali da izlaze iz prostorije u kojoj su bili zatvoreni. A najgore je, prema svedoku, bilo prilikom "poseta" paravojnika koji su govorili "srbijanskim akcentom" i koji su se sadistički iživljavali nad zatočenicima.

Posebno surovi su , prilikom tih poseta, bili izvesni "Repić" i njegova grupa. Jednom prilikom "Repić" je prozvao sve očeve i sinove medju zatočenicima da se postroje na bini, naredio im da se skinu do gola a onda ih je prisilio na medjusobni oralni seks. Zatim je odabrao još nekoliko parova medju zatočenicima i naredio im da učine isto, tako da je na bini - prema svedoku - bilo ukupno 8 do 10 parova. Posle izvesnog vremena, naredio im je da jedni drugima odgrizu polne organe. Jednom zatočeniku koji je to odbio "Repić" je nožem odsekao polni organ i naterao ga da ga pojede. Zatim je nekolicini zatočenika zabadao nož u grudi, bedra i druge delove tela. A onda je počeo da nasumično puca po njima. Tog dana je, prema svedoku, ubijeno 20 i ranjeno još najmanje toliko zatočenika. Medju ubijenima bio je i njegov otac.

Ubrzo nakon tog dogadjaja, zatočenici Doma kulture u Čelopeku prebačeni su u logor Batkovići kod Bijeljine. Svedok B-1461 je u tom logoru ostao još oko godinu dana.

Slobodan Milošević se, u unakrsnom ispitivanju, pitao zašto je tužilaštvo uopšte dovelo ovog svedoka, kada je za zločin u Čelopeku u Srbiji već sudjeno pomenutom "Repiću", čije je puno ime Duško Vučković. On je 1996. osudjen na 7 godina zatvora, a Vrhovni sud mu je dve godine kasnije kaznu povećao na 10 godina.

Masakr u Čelopeku je, inače, uključen i u optužnicu protiv Vojislava Šešelja, tako da će B-1461 verovatno svedočiti i na njegovom sudjenju. To je, po svemu sudeći, razlog zbog kojeg mu je veće jutros odobrilo zaštitne mere, iako je prethodno bilo najavljeno da će svedočiti javno, bez zaštite identiteta i lika.

Dijeljenje sadržaja