U unakrsnom ispitivanju zaštićenog svedoka C-048, bivšeg saradnika srpske tajne policije, Slobodan Milošević osporava da je bilo ko iz državne službe bezbednosti mogao da izda nalog da se neko ubije


Slobodan Milošević, protiv koga je u Srbiji pokrenuta istraga zbog sumnje da je, zajedno sa nekoliko pripadnika Službe državne bezbednosti, odgovoran za otmicu i ubistvo Ivana Stambolića, delovao je danas iskreno začudjen tvrdnjama svedoka C-048 da su jugoslovenska i srpska služba bezbednosti učestvovale u likvidacijama emigranata u inostranstvu i političkih protivnika kod kuće.

"Kako može neko u državnoj službi bezbednosti dati nalog da se neko ubije?" - pitao je Milošević. Svedok je odgovorio da su odluke o ubistvima - koje je opisao kao "primenu ekstremne mere likvidacije" – u bivšoj Jugoslaviji donošene na kolegijumu saveznog i republičkih ministara unutrašnjih poslova. Ponovio je tvrdnju iz jučerašnjeg svedočenja da je ubistvo Envera Hadriju, početkom 1990. u Briselu, bilo prvo političko ubistvo koje je Služba državne bezbednosti Srbije naložila bez konsultacija sa saveznom službom.

Izvršilac "ekstremne mere likvidacije" je bio Veselin Vukotić zvani "Vesko", bivši vlasnik novosadskog Kazina Rojal čiji je direktor tokom devedesetih bio svedok C-048. Vukotić je, prema ovom svedoku, u martu 1990. u beogradskoj diskoteci "Nana" ubio Andriju Lakonića, koji je takodje bio saradnik srpske tajne policije. Na pitanje Miloševića da li su Vukotić i Lakonić bili kriminalci ili agenti službe bezbednosti, svedok je odgovorio: "I jedno i drugo." Glavni deo njegovog svedočenja se, upravo, odnosio na veze politike, policije i kriminala, izmedju kojih je, kako je i danas ponovio, postojala "čvrsta i jasna sprega."

Slobodan Milošević je negirao kompletan iskaz svedoka C-048, a posebno njegovu tvrdnju da je, početkom marta 1993., tadašnji predsednik Srbije posetio novosadski Kazino Rojal i u jednoj od njegovih sala održao sastanak sa nekolicinom srpskih političara, šefova tajne policije i kriminalaca. Milošević tvrdi da marta 1993. uopšte nije bio u Novom Sadu i da njegova poseta Kazinu - s obzirom na položaj koji je tada obavljao i publicitet koji ga je pratio - svakako ne bi mogla da prodje nezapaženo.

Svedok je, medjutim, ostao pri svojoj tvrdnji, rekao je da ima radnika Kazina koji to mogu da posvedoče, a izrazio je i nadu da će neki od učesnika tog sastanka - kao što su Milorad Vučelić, Mihalj Kertes, Jovica Stanišić ili Frenki Simatović - doći u Hag da to potvrde. Predosećajući i sam takvu mogućnost, Milošević je pokušao da unapred diskvalifikuje njihova eventualna svedočenja, tvrdeći da "ne sumnja da će druga strana dovesti druge učesnike tog navodnog sastanka da lažno svedoče protiv mene".

Pošto je C-048 tvrdio da je služba državne bezbednosti Srbije koristila Kazino Rojal pored ostalog i zato da bi "kontrolisala ljude", podsticanjem i zadovoljavanjem njihovih sklonosti kockanju, ženama ili drogi, Milošević je od svedoka tražio da mu navede jedan primer tako "kontrolisanog čoveka". C-048 je naveo Mileta Isakova, aktuelnog potpredsednika vlade Srbije koji je početkom 1994., dok je bio predsednik nezavisnog udruženja novinara, navodno "gubio veće sume novca" u Kazinu Rojal i, čak, "prokockao pomoć koju je dobio od fondacije Soros". Svedok kaže da je o "slabostima" Isakova izvestio svoje šefove u službi državne bezbednosti i da veruje da je, zahvaljujući tome, "Služba stekla izvesnu kontrolu nad njim".

Pošto je sutra u Holandiji praznik, sudjenje Slobodanu Miloševiću biće nastavljeno u četvrtak 1. maja. (kraj)

Dijeljenje sadržaja