Tužilac Džefri Najs traži da mu se odobri dodatno vreme za izvodjenje dokaza protiv Slobodana Miloševića po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu


Nakon što su sudije odlučile da dokazni postupak optužbe produže za 54 dana, koliko je do sada izgubljeno zbog bolesti optuženog, izvodjenje svih dokaza protiv Slobodana Miloševića po optužnicama za Hrvatsku i BiH bi, prema važećem sudskom kalendaru, trebalo da se okonča 5. septembra ove godine. Što znači da je optužbi, za kompletiranje njenog slučaja iz sve tri optužnice protiv Miloševića, ostalo još samo 65 radnih dana.

Tužilaštvo ne smatra da je to dovoljno pa traži dodatno vreme za prezentaciju svog slučaja i, istovremeno, apeluje na sudije da ne postavljaju nove rokove za okončanje dokaznog postupka. U zahtevu koji je ovih dana uputio Pretresnom veću, tužilac Džefri Najs/Geofrey Nice poziva sudije da preispitaju ograničenja koja su optužbi nametnuta na početku sudjenja, kada se nije znalo do koje će mere optuženi koristiti svoje pravo da unakrsno ispituje svedoke optužbe i tako skraćuje vreme za izvodjenje dokaza tužilaštva.

Uz zahtev, tužilaštvo je podnelo liste preostalih svedoka podeljenih u tri kategorije. Na listi B su svedoci koje optužba smatra suštinski značajnim za dokazivanje svog slučaja. Listu C čine svedoci za koje tužilaštvo veruje da bi veće trebalo da ih čuje kako bi steklo potpunu sliku o dogadjajima kojima se bavi optužnica i ulozi optuženog u tim dogadjajima. Konačno, na listi D su svedoci o "osnovama zločina" čije pisane izjavi tužilaštvo želi da uključi u dokazni materijal, a koji se pred sudom pojavljuju samo da bi ih optuženi unakrsno ispitao.

Prema proceni navedenoj u zahtevu tužilaštva, za saslušanje svedoka sa liste B - koji su od suštinskog značaja za dokazni postupak - bi pored 65 preostalih trebalo još 69 dodatnih dana rasprave. Za uvodjenje pisanih izjava i unakrsno ispitivanje preostalih svedoka o "osnovama zločina" u Hrvatskoj bi, po proceni tužilaštva, trebalo još 15 dana, dok bi još 33 dana bila potrebna za istu kategoriju svedoka o zločinima u Bosni i Hercegovini.

Tužilaštvo, medjutim, ne traži da se odredi novi rok u koji će biti uključeno 117 dodatnih dana, već da mu se omogući da sasluša sve svedoke koje smatra relevantnim za dokazivanje svog slučaja protiv Miloševića. Alternativno, tužilaštvo predlaže sudijama da same, sa priloženih lista, izaberu svedoke koje žele da se saslušaju, ili da optužbi ukažu koliko bi svedočenja hteli da čuju o pojedinim temama kojima se bave optužnice protiv Miloševića. U svakom slučaju sudije bi, smatra tužilac, trebalo da se uzdrže od postavljanja fiksnih rokova za okončanje dokaznog postupka u tako složenom i obimnom krivičnom predmetu kao što je Miloševićev.

Zahtevajući da mu se odobri dodatno vreme za izvodjenje dokaza, Džefri Najs ukazuje da je optužba već drastično reducirala svoj slučaj, posebno za Bosnu i Hercegovinu. Izuzimajući Sarajevo i Srebrenicu, kojima će biti posvećen značajan deo dokaznog postupka, tužilaštvo će izvoditi dokaze o zločinima počinjenim u samo 9 od ukupno 47 bosansko-hercegovačkih opština navedenih u optužnici. Od toga samo o tri opštine - Bijeljini, Bratuncu i Vlasenici - svedočiće žrtve i očevidci zločina. Kao dokaze o zločinima u ostalih šest opština - Sanskom Mostu, Prijedoru, Bosanskom Šamcu, Brčkom, Višegradu i Foči - tužilaštvo će priložiti transkripte svedočenja sa dosadašnjih sudjenja pred Haškim tribunalom. Mada su ti svedoci već unakrsno ispitani od strane branilaca drugih optuženih kojima se sudilo u Hagu, Milošević insistira na pravu da ih i on unakrsno ispita, u čemu ga podržavaju i "prijatelji suda".

Pretresno veće će se, kako se očekuje, o ovom zahtevu optužbe izjasniti u naredne dve do tri sedmice. (kraj)

Dijeljenje sadržaja