Bivša sekretarica Srpske dobrovoljačke garde svedoči da je Arkan uvek govorio da "Tigrovi" nigde ne idu "bez naredjenja Državne bezbednosti Srbije"


Da su sekretarice, po pravilu, dobro obaveštene osobe, potvrdilo je današnje svedočenje B-129 na sudjenju Slobodanu Miloševiću. B-129 je bivša sekretarica u štabu Arkanove Srpske dobrovoljačke garde i u Hagu, iz razumljivih razloga, svedoči sa zaštićenim likom i izmenjenim glasom.

Tužioca su, danas, posebno interesovale veze Željka Ražnatovića Arkana i njegove Srpske dobrovoljačke garde (SDG) sa Frenkijem Simatovićem i Službom državne bezbednosti Srbije. Prema svedokinji, Arkanovi "Tigrovi" su, praktično, predstavljali "rezervni sastav Službe državne bezbednosti MUP-a Srbije". Kad god Državna bezbednost nije imala dovoljno ljudi za front ili odredjene operacije, uzimala je pripadnike Srpske dobrovoljačke garde - tvrdi B-129. Njen pokojni komandant je, kaže svedokinja, "uvek govorio da Tigrovi nigde ne idu bez naredjenja Državne bezbednosti Srbije".

Ta naredjenja su najčešće dolazila od Frenkija Simatovića, ali on - kako je svedokinji poverila Frenkijeva sekretarica Sladjana - "ne može da donese nikakvu odluku bez odobrenja Jovice Stanišića".

Kako je ta veza funkcionisala svedokinja je opisala na primeru operacije "Pauk", krajem 1994. i početkom 1995. godine. B-129 je ispričala kako joj je Arkan početkom novembra 1994. dao spisak "Tigrova" koje treba da pozove, pošto Frenki traži ljude za popunu svog sastava u Velikoj Kladuši. "Tigrovi" koji su se odazvali su, pod komandom pukovnika Miodraga Lukovića "Legije", upućeni su najpre u kamp Državne bezbednosti na Tari, a odatle u Veliku Kladušu, sa zadatkom da pomognu snagama Fikreta Abdića koje su se sukobljavale sa Armijom BiH.

"Legija" i njegova jedinica su, prema svedokinji, na terenu bili podredjeni Radojici Božoviću, zapovedniku "Crvenih beretki" koje su učestvovale u operaciji "Pauk". Frenki je takodje bio na terenu i tokom operacije je, tvrdi B-129, barem 2 do 3 puta nedeljno telefonom razgovarao sa Arkanom. Operacija je bila tajna, tako da nisu smeli da u čituljama za dvojicu poginulih "Tigrova" navedu gde su pali u "odbrani srpskih zemalja". Pošta i paketi su "Tigrovima" u Velikoj Kladuši stizali preko Državne bezbednosti, a ranjenici su dobijali zdravstvene legitimacije sa pečatom rezervnog sastava MUP Srbije.

"Tigrovi" angažovani u operaciji Pauk bili su plaćeni 1.500 nemačkih maraka mesečno, a novac je "Legija" dobijao u štabu Fikreta Abdića. Tokom banjalučke operacije 1995. godine, tvrdi B-129, novac za plate je stizao od Državne bezbednosti Srbije.

Tokom svedočenja B-129 tužilac je emitovao snimke nekoliko presretnutih telefonskih razgovora. U jednom Biljana Plavšić traži Arkana, ali pošto je on odsutan razgovara sa njegovim posilnim, Vladimirom Homa zvanim Rus. Plavšić traži od posilnog da prenese Arkanu sledeću poruku: "Ako bi zvali da se dodje ovdje, dal' bi se moglo?" Iz razgovora se ne može zaključiti gde je to "ovde" ali su "Tigrovi", prema svedočenju B-129, išli u Bijeljinu na poziv Biljane Plavšić.

U drugom presretnutom razgovoru "Legija" se, iz Sarajeva negde u aprilu ili maju 1992., žali Arkanu na Mladića, Karadžića i komandu JNA, kaže da su to "sve neki ratni profiteri" i da se "samo svadjaju ko će da komanduje..." A Arkan, na to, odgovara da su to sve "smradovi" i "izdajice" i savetuje "Legiji" da uzme helikopter i vrati se.

Svedočenje B-129 biće nastavljeno sutra. (kraj)

Dijeljenje sadržaja