Svedok Karadžićeve odbrane, bivši zamenik šefa vlaseničke policije, tvrdi da nije znao za planove o pogubljenjima zatočenih Srebeničana u julu 1995. godine, kao i da mu je zamenik ministra policije rekao da policija treba da "obezbedi komunikacije za transport zarobljenika i da se ne meša"

Srbi i Muslimani u Vlasenici su se naoružavali pre izbijanja rata, ali su, kaže bivši zamenik šefa lokalne policije Mane Đurić, Muslimani to činili "ilegalno" preko SDA, dok su Srbi odzivom na mobilizaciju legalno dobijali oružje.

Odgovarajući na pitanja Karadžića, svedok je negirao da je u Vlasenici postojao logor, tvrdeći da se radilo o "prihvatnom centru" u Sušici, koji su civili svih nacionalnosti koristili dok su čekali da im se organizuje transport za odlazak iz grada. U izveštajima koje je Đurić slao nadređenima naveo je da su uslovi smeštaja, ishrana i zaštita "u skladu sa standardima međunarodnih humanitarnih organizacija."

Prema svedoku veliki broj muslimanskih sela bio je naoružan, a među onima za koje tvrdi da nisu predali naoružanje naveo je i Zaklopaču. Na spisku incidenata u optužnici navodi se da je 16. maja 1992. godine u tom mestu ubijeno bar 60 civila. Potvrdio je da je čuo i za ubistvo civila u selu Drum početkom juna iste godine. Do ubistava je došlo nakon akcije TO i vojske, a policija je, na zahtev jednog meštanina, obezbedila "dostojanstvenu sahranu" za devetoro ubijenih. Prema navodima optužnice u Drumu je oko 2. juna ubijeno najmanje 20 muškaraca.

Tužilac se u najvećem delu unakrsnog ispitivanja bavio saznanjima i ulogom vlaseničke policije u srebreničkom masakru u julu 1995. godine. Svedok "nije mogao da se seti" zašto je u svojoj beležnici 12. jula upisao broj telefona Miroslava Deronjića. Sećanje ga nije služilo ni kada je reč o beleški od 14. jula kada je zapisao broj telefona kućice preko puta škole Grbavci u kojoj je tog dana bilo zatočeno više od 1.000 ljudi koji su pogubljeni na livadi u Orahovcu, kao i kontakt Vujadina Popovića, bezbednjaka Drinskog korpusa osuđenog na kaznu doživotnog zatvora zbog uloge u srebreničkom genocidu. U beležnici je zapisano i Četvrti bataljon, čiji su pripadnici tog dana pogubili zatočenike uOrahovcu, ali svedok opet nije mogao da se seti razloga zbog kojih je to upisao.

Đurić kaže da nije imao informacije da će 14. jula oko 1.000 zarobljenika iz Bratunca biti prebačeni u Zvornik gde se nalazio u tom trenutku. Tvrdio je da je za njih saznao tek kada je video konvoj autobusa, te da je verovao da se autobusi kreću ka logoru u Batkovićima ili ka teritoriji pod kontrolom ABIH. Na insistiranje tužioca priznao je da su ti ljudi ipak "poubijani", što je, kako kaže, saznao "narednih dana".

Svedok je negirao tvrdnju Tome Kovača, jednog od čelnikaMUP Republike Srpske, koji je u intervjuu sa istražiteljima tužilaštva rekao da je uveče 13. jula od Đurića čuo da će zatvorenici biti prebačeni iz Bratunca zbog nedostatka prostora. Danas tvrdi da je bilo upravo suprotno i da se ustvari Kovaču obratio tek 14. jula kada je konvoj stigao u Zvornik, da bi mu Kovač tada saopštio da policija treba da "obezbedi komunikacije i da se ne meša". Ostao je pri stavu da nije znao šta se dešava sa zatočenicima iz konvoja uprkos tome što mu je tužilac predočio da je u svakom autobusu bilo pripadnika civilne policije.

Dijeljenje sadržaja