Branko Čulić, bivši branitelj vukovarske ulice Budžak, na suđenju Goranu Hadžiću opisao šestomesečna stradanja u tri logora u Srbiji u koje je odveden nakon što se predao 20. novembra 1991. godine

Suđenje Goranu Hadžiću, bivšem premijeru SAO Istočna Slavonija nastavljeno je svedočenjem Branka Čulića, bivšeg vatrogasca i vozača autobusa koji se nakon ulaska tenkova JNA u Vukovar u oktobru 1991. godine, kako je rekao, priključio odbrani Budžaka - ulice u kojoj je stanovao. Branitelji Budžaka su se 18. novembra 1991. povukli u podrum skladišta kombinata Borovo da bi se 2 dana kasnije, zajedno sa civilnim stanovništvom koje se tu skrivalo, predali srpskim snagama.

Civili su, rekao je Čulić, odvojeni od branitelja i upućeni su u Hrvatsku a on je, zajedno sa saborcima, autobusom odvezen na poljoprivredno dobro Stajićevo, nadomak Zrenjanina u Srbiji. Kako tvrdi, pripadnici JNA su im obećali da im se ništa neće dogoditi, međutim, čim su stigli u Stajićevo, morali su da prođu kroz špalir vojnih policajaca koji su ih pretukli. Vojni policajci su, rekao je, "sprovodili red i nered" u logoru. Dok je bio u Stajićevu, svedok je sve vreme morao da drži pognutu glavu, vojni policajci su zarobljenike tukli pendrecima i ponižavali ih. Svedok kaže da to "nikad ranije nije doživeo" i da "od straha nije jeo 6 dana".Situacija u Stajićevu je, dodao je, bila "kao u filmovima o Aušvicu". Zarobljenike su tukli dok su vršili nuždu, neki su od posledica batinanja "prolupali" a jedan Čulićev komšija je podlegao povredama.

Čulić je ostao u Stajićevu do katoličkog Božića 1991. godine kada je usred noći prebačen u vojni zatvor u Nišu, u Srbiji. Kada su stigli, opisao je, objekat je izgledao kao "iz filma strave i užasa". Na ulazu ih je ponovo dočekao špalir a on je zadobio težak udarac u grudi. Tokom dvomesečnog zatočeništva u Nišu, ponovo je izložen svakodnevnom zlostavljanju, šamaranju i batinama. U više navrata je, tvrdi, bio na ispitivanju od kojih je poslednje trajalo 7 sati. Tukao ga je čovek "sa iskustvom" u prebijanju nastojeći da ga natera da "prizna" krivicu za navodne zločine u Vukovaru. Nakon Niša, svedok je odveden u vojni zatvor u Sremskoj Mitrovici gde su se nastavila njegova stradanja.

Mada ga nije lično video, Čulić je od drugih zatvorenika čuo da je Goran Hadžić posetio zatvor u Sremskoj Mitrovici i da je zatočenicima pretio da će ih vratiti u Vukovar da bi im se tamo sudilo. Nešto slično Hadžić je govorio i na video snimku koji je tužiteljica predočila u sudnici. Budući da Hadžić na snimku kaže da "među zarobljenima ima i poštenog naroda" i da je "bolje da krivac promakne nego da nevin strada", branilac je u unakrsnom ispitivanju nastojao da utvrdi da li je Čulić i to čuo od drugih zarobljenika. Svedok je odgovorio da je čuo samo da je Hadžić dolazio ali ne i da li je bio "dobar ili loš".

Čulić je napustio zatvor u Mitrovici 22. maja 1992. godine. I danas, kaže, oseća posledice zatočeništva koje je značajno uticalo na njegov život i promenilo ga. U zatvoru je, rekao je, izgubio "dane najlepše mladosti" i žao mu je što je "morao da prođe kroz sve to".

Suđenje Goranu Hadžiću nastavlja se sutra iskazom novog svedoka tužilaštva.

Dijeljenje sadržaja