Aleksandar Vasiljević, svjedok odbrane Radovana Karadžića

Nastojeći da ukaže da rukovodstvo bosanskih Srba nije odgovorno za početak rata u BiH, Radovan Karadžić je na klupu za svedoke izveo generala Aleksandra Vasiljevića koji je od juna 1991. do maja 1992. godine bio načelnik Uprave bezbednosti JNA. On je tvrdio da je 1991. godine sukob počeo da se preliva iz Hrvatske u BiH i da je njegova služba imala informacije da se Hrvati i Muslimani, ali ne i Srbi, pripremaju za rat.

U izjavi timu Karadžićeve odbrane svedok je rekao da su hrvatske paravojne jedinice formirane u Hercegovini, a da je muslimanska Stranka demokratske akcije oformila Patriotsku ligu, dok su Srbi jedini ostali bez vojske i samo su, navodno, podržavali JNA. Podrška se ogledala uglavnom u odazivanju na mobilizaciju, dok je odziv druga dva naroda izostao, tako da je JNA praktično prerasla u jednonacionalnu, srpsku vojsku. Ipak, insistirao je da joj je cilj bio zaštita svih jugoslovenskih naroda i sprečavanje rata.

Tužiteljica Uerc-Reclaf/Uertz Retzlaff je u unakrsnom ispitivanju podsetila svedoka da je krajem 1991. godine Savezni sekretarijat za narodnu odbranu izdao direktivu u kojoj se od vojske zahteva "zaštita srpskog stanovništva". Vasiljević kaže da se JNA tada opredelila da štiti narode koji su je podržavali, a to su sticajem okolnosti bili jedino Srbi koji "nisu želeli da žive u banana državama". To, međutim, ne znači da je zaštita Srba podrazumevala "proganjanje drugih naroda" osim što se JNA obračunavala sa onima koji su je napadali, odnosno Hrvatima i Muslimanima.

Budući da je insistirao na stavu da je JNA nastojala da zadrži multinacionalni karakter, tužiteljica ga je podsetila da je u iskazu na suđenju Slobodanu Miloševiću tvrdio drugačije. Tada je rekao da je u proleće 1992. godine kritikovan, između ostalih i od strane tadašnjeg načelnika Generalštaba Živote Panića, i konačno prevremeno penzionisan jer se zalagao za višenacionalnu vojsku i držao hrvatske oficire u službi. Vasiljević je danas potvrdio svoje tadašnje reči.

Budući da je tvrdio da su svi osim Srba oformili paravojne jedinice, tužiteljica ga je podsetila da je JNA tokom ratova u Hrvatskoj i BiH u borbama bila "ojačana" srpskim dobrovoljcima i paravojnim jedinicama poput "Žutih osa", "šešeljevaca", Arkanovih "Tigrova" i drugih. Navela je da su, primera radi, "arkanovci" bili deo Novosadskog korpusa JNA i da se u dokumentima pominju kao njegov izviđački odred. Vasiljević kaže da ne misli da se radilo o formalnoj povezanosti već samo o zajedničkim nastupima u borbama usled bliskosti komandanta korpusa – generala Biorčevića – i Željka Ražnatovića Arkana.

Tako je, nakon svedočenja na suđenju Miloševiću i u dva "kosovska" predmeta, okončan četvrti iskaz generala Vasiljevića pred Tribunalom. Za razliku od prethodnih nastupa, ovom prilikom nije govorio o zločinima za koje se optuženi tereti, budući da je penzionisan na samom početku rata u BiH.