Mladen Tolj, svjedok odbrane Radovana Karadžića

Radovan Karadžić se od optužbi za etničko čišćenje i progone brani tvrdnjom da je muslimansko stanovništvo "dobrovoljno" napuštalo domove i odlazilo u "privremene prihvatne centre" koji se, ni u kom slučaju, ne mogu nazvati logorima.

Oba današnja svedoka, Nevenko Samouković i Mladen Tolj su tvrdili da je muslimansko stanovništvo Hadžića smešteno u prihvatne centre do njihovog "dobrovoljnog" prebacivanja na druge lokacije. Bivši načelnik Stanice javne bezbednosti u opštini Hadžići Tolj je ukazao da je postojao "zatvor za vojne obveznike koji su se ogrešili o zakon" ali da ne zna za zločine počinjene u bilo kojim zatočeničkim objektima. Tolj je takođe rekao da su u "prihvatnom centru" u fiskulturnoj sali u Hadžićima smešteni Muslimani koji su, ako su to želeli, mogli da pređu na teritoriju pod kontrolom njihovog naroda". Oni koji su počinili zločine su prebačeni u zatvor u Kuli. Prema iskazima prethodnih svedoka, u Kulu je poslato oko 180 do 200 ljudi, koji su potom iz zatvora prebačeni u druge zatočeničke centre.

U izjavi timu Karadžićeve odbrane, Tolj je naveo da je jednom prilikom grupa Srba ušla u fiskulturnu salu u Hadžićima i zlostavljala Muslimane koji su tu "privremeno smešteni", kao odgovor na zlostavljanje srpskih zatočenika u logoru Silos. Tolj je u unakrsnom ispitivanju potvrdio da su u fiskulturnu salu prebačeni ljudi za koje je, nakon ispitivanja u garaži u zgradi opštine, utvrđeno da nisu počinili zločine. Priznaje da je mali broj došao u fiskulturnu salu dobrovoljno. Većina je, kaže, dovedena i zadržana "u najboljoj nameri" jer su tamo, tvrdi, bili "najsigurniji" od upada "slobodnih strelaca, grupa van zakona i van sistema policije i vojske".

Nakon sugestije tužiteljice da su ti ljudi držani u protivzakonitom pritvoru, svedok je najpre odgovorio da su oni bili "pripremljeni za propalu razmenu" a potom je dodao da su se "prihvatni centar, privremeni smeštaj i zatvor ili pritvor ili prostorije za zadržavanje... svodili na isto".