Momir Bulatović, svjedok odbrane Radovana Karadžića

U izjavi timu odbrane Radovana Karadžića bivši predsednik Crne Gore i premijer SRJ Momir Bulatović je naveo da pokreti civila tokom rata u BiH nisu bili rezultat politike nacionalnih rukovodstava, već "kolektivnog mentaliteta stanovništva" i prirodna posledica "građanskog rata". Drugim rečima, svako je iz straha za ličnu bezbednost bežao na teritoriju pod kontrolom naroda kojem je pripadao i to se, smatra, nije moglo sprečiti.

Bulatović vidi Karadžića kao posvećenog mirotvorca koji je pokušavao da spreči granatiranje Sarajeva ali su mu general Ratko Mladić i drugi vojni komandanti govorili da je to nemoguće jer bi se tako dozvolio prodor Armije BiH iz grada čime bi se ugrozili srpski civili. Hteo je, navodi Bulatović u izjavi, i da se reši paravojnih formacija na teritoriji pod kontrolom VRS ali to nije bilo lako izvodljivo. Tvrdi, takođe, da je optuženi i sam "bio iznenađen" kada je u avgustu 1992. godine čuo da se u logorima pod upravom vojske i policije bosanskih Srba civili maltretiraju i da mu je rekao da je dobio garancije da će se ubuduće sa civilima humano postupati. Nastojeći da dodatno amnestira bivšeg predsednika Republike Srpske, svedok je rekao da je Karadžić 1994. godine došao u sukob sa generalom Mladićem i "izgubio kontrolu" nad njim i vojskom.

U unakrsnom ispitivanju, tužiteljica Uerc-Reclaf/Uertz-Retzlaff je svedoka podsetila da je u svojoj knjizi "Pravila tišine" i intervjuu televiziji BBC Karadžića predstavljao više kao pretnju miru nego kao mirotvorca. Navodio je da se rukovodstvo iz Beograda na čelu sa Slobodanom Miloševićem trudilo da ubedi bosanske Srbe da pristanu na mirovne sporazume, a da su oni, predvođeni Karadžićem, to uporno odbacivali sve do Dejtona. Navodio je da je Karadžićevo rukovodstvo "glupim potezima", poput napada na Goražde 1994. godine, ugrožavalo mirovni proces. Danas, međutim, kaže da "ne zna koje tada bio u pravu", da li on i Milošević koji su - "nervozni" zbog sankcija Srbiji tražili hitni prekid rata - ili Karadžić koji je to odbijao.

Na pitanje da li smatra da je "kolektivni mentalitet stanovništva" bio takav da su mimo naređenja svojih vođa ljudi proterivali jedni druge, Bulatović odgovara da su se zločini u ratovima kroz istoriju uvek dešavali, da se proterivanja u BiH ponavljaju "svakih 50 godina" i da to niko ne može da spreči. Svoj drugi nastup pred Tribunalom, nakon iskaza u predmetu "Kosovske šestorke", Bulatović će nastaviti sutra.

Pre njega, jutros su na poziv odbrane svedočili bivši pripadnici vojske bosanskih Srba iz Rogatice i Vlasenice – Novica Andrić i Božidar Trišić – koji su negirali zločine nad nesrbima u istočnoj Bosni ili makar učešće vojske i policije Republike Srpske u njima. Andrić je poricao navod optužnice da su u avgustu 1992. godine u njegovoj garaži u rogatičkom selu Kosovo pretučeni članovi porodice Hurko. Tvrdi da je Šefik Hurko "lažni svedok" optužbe i da je Novicin otac Miodrag Andrić pred sarajevskim Kantonalnim sudom oslobođen optužbi za taj zločin. U unakrsnom ispitivanju se ispostavilo da zlostavljanje u garaži Andriću uopšte nije stavljano na teret, već da mu je suđeno zbog ubistva trojice Muslimana. Tužilac Zec je podsetio i da je jedan od počinilaca premlaćivanja u Andrićevoj garaži pred sudom u BiH, Slavko Perković, priznao taj zločin, ali ni to nije poljuljalo svedokove tvrdnje da nikakvog zlostavljanja nije bilo i da Šefik Hurko laže.