Mada iskaz Fikreta Abdića smatra potencijalno relevantnim, Pretresno već odbacilo zahtev Radovana Karadžića za izdavanje obavezujućeg naloga, ocenjujući da optuženi može da dobije slične informacije od drugih svedoka

Pretresno veće koje Radovanu Karadžiću sudi za genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini odbacilo je zahtev optuženog da se Fikretu Abdiću uruči obavezujući nalog za svedočenje u okviru dokaznog postupka odbrane. Abdić je 1990. godine izabran u Predsedništvo Bosne i Hercegovine kao kandidat Stranke demokratske akcije.

Karadžić smatra da bi Abdićevo svedočenje moglo da mu pomogne da ospori navode o učešću u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja muslimanskog stanovništva kao i da potvrdi tezu da je frakcija SDA predvođena Alijom Izetbegovićem "zagovarala ideju koja je dovela do izlaska Bosne iz Jugoslavije". Po oceni optuženog, Abdić je jedini koji može da svedoči o događajima u SDA budući da su drugi visoki zvaničnici te stranke – Ejup Ganić, Haris Silajdžić i Bakir Izetbegović - "kategorički odbili da svedoče".

U odluci kojom odbija Karadžićev zahtev, Veće prihvata da bi Abdićevo svedočenje moglo da bude relevantno za odbranu, ali takođe navodi da bi veći deo tog iskaza bio nalik dokazima koji su već u spisu. Mada veruje da je Karadžić učinio sve u njegovoj moći da obezbedi svedočenje Abdića, Veće, ipak, smatra da postoje drugi svedoci koji bi mogli da svedoče o istim temama čime bi se izbeglo izdavanje obavezujućeg naloga.

Veće je još jednom podsetilo optuženog da neće olako izdavati obavezujuće naloge kao i da obezbeđivanju svedočenja tim putem treba pribegavati samo u krajnjoj nuždi. Karadžić je, takođe, ponovo upozoren da zahtevi za obavezujućim nalozima za svedočenje "tolikog broja svedoka" nisu "ni odgovarajući ni koristan način" upotrebe sredstava odbrane ili vremena na raspolaganju Veću.

Dijeljenje sadržaja