Ronald Hatchett, svjedok odbrane Radovana Karadžića

Nakon gotovo jednomesečne pauze koja je obuhvatila i pravoslavne praznike, danas je nastavljeno suđenje bivšem predsedniku bosanskih Srba Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid i druge zločine tokom rata u BiH. Iskaz je prvo dao penzionisani pukovnik Milosav Gagović, nekadašnji komandant Četvrtog korpusa JNA u Sarajevu koji je u maju 1992. godine transformisan u Sarajevsko-romanijski korpus VRS.

U izjavi timu odbrane koja je uvedena u dokaze, svedok je nastojao da potkrepi Karadžićevu tezu po kojoj su se Srbi u Sarajevu organizovali kako bi se branili od stalnih napada paravojnih i policijskih jedinica iz grada, dok je JNA bila neutralna i nastojala da spreči eskalaciju sukoba.

Tužilac Tiger/Tieger je iskoristio prisustvo Gagovića da u unakrsnom ispitivanju u dokaze uvede više presretnutih razgovora u kojima je svedok, uz Ratka Mladića i druge oficire JNA i VRS, bio jedan od aktera. Iz razgovora se vidi da se "neutralna" JNA stavljala na stranu Srba, a Gagović kaže da je to zato što su želeli da zaštite srpske civile od napada muslimanskih paravojnih grupa.

U razgovoru od 11. maja 1992. godine Mladić kaže "da je Sarajevo u okruženju" i da je JNA "u boljem položaju" iako su njeni pripadnici blokirani u kasarnama. Istog dana, Gagović je uključen u program TV Yutela u kojem ga novinar moli da prekine sa napadima na sarajevska civilna područja. Svedok danas odgovara da je JNA uvek štitila civile, ali da se u konkretnoj situaciji nije moglo znati ko na koga puca. Nekoliko dana kasnije i komandant TO BiH Hasan Efendić u jednom od presretnutih razgovora optužuje svedoka da "uništava i ruši" Sarajevo, a Gagović odgovara: "Jebiga, znaš kako vojska reaguje, puca sa tim što ima". Svedok danas kaže da je to "neki čudan razgovor" i da je tada već bio "komandant bez vojske" jer se JNA povlačila iz BiH.

Odgovarajući na Karadžićeva pitanja u dodatnom ispitivanju, Gagović je rekao da je vojska odgovarala na provokacije iz grada usled čega je "civilno stanovništvo možda nekad trpelo". Tvrdi i da je Sarajevo bilo "blokirano iznutra a ne spolja" i da se iz njega nije moglo izaći bez dobre svote maraka koja se plaćala pripadnicima "unutrašnjeg obruča". Tvrdi i da nikad nije čuo da je Karadžić naredio nešto protivzakonito, već je naprotiv, molio potčinjene starešine "da ne okaljaju obraz svog naroda" i ljudski se ponašaju prema civilima i ratnim zarobljenicima.

Nakon Gagovića, na poziv odbrane je svedočio bivši oficir američke vojske, potom i profesor Ronald Hačet/Hatchett, koji je zajedno sa kolegama iz Fondacije Lord Bajron/Byron, na čijem je čelu američki Srbin Srđa Trifković, u septembru 1994. godine posetio Pale. Tamo se, navodi u izjavi, uverio u mirovne napore doktora Karadžića koji je pred gostima iz Amerike odbacio predlog generala Tolimira da se rat okonča ulaskom srpske vojske u Sarajevo. Pored toga, Karadžić mu je u odvojenom razgovoru predložio da se BiH podeli na dve autonomne republike – srpsku i muslimansko-hrvatsku u razmeri 49 prema 51 odsto. Profesor Hačet tvrdi da je predlog preneo tadašnjem američkom predsedniku Bilu Klintonu/Bill Clinton kome se ideja "svidela", ali ju je Stejt/State department odbacio. Nešto više od godinu dana kasnije, u novembru 1995. godine, u Dejtonu je usvojena platforma koja se, kaže svedok, ne razlikuje mnogo od Karadžićeve.