Odobren zahtev Radovana Karadžića da Veće naloži portugalskom diplomati Hoseu Kutiljeru, koji je vodio mirovne pregovore zaraćenih strana u Bosni i Hercegovini, da svedoči u Karadžićevom predmetu

Pretresno veće izdalo je obavezujući nalog portugalskom diplomati Hoseu Kutiljeru/Jose Cutileiro da 19. februara 2013. svedoči na poziv odbrane Radovana Karadžića. Kutiljero je krajem 1991. i početkom 1992. godine, u ime tadašnje Evropske zajednice, posredovao u pregovorima tri bosansko-hercegovačke strane.

U zahtevu bivšeg predsednika Republike Srpske za izdavanje obavezujućeg naloga ambasadoru Kutiljeru je navedeno da je portugalski diplomata 20. februara ove godine dao intervju njegovom pravnom savetniku i da je u aprilu potpisao svoju izjavu. Ipak, u isto vreme Kutiljeroje naglasio da ne želi da bude svedok nijedne od strana, pošto smatra da međunarodni pregovarači ne treba da daju iskaze u krivičnim procesima jer bi to "ugrozilo njihov rad". Pod tim Kutiljero podrazumeva da bi u nekim narednim pregovorima učesnici mogli pomisliti da bi sve o čemu se govori moglo kasnije biti korišćeno na sudu.

Sudije se, međutim, ne slažu sa stavom portugalskog diplomate da će "svedočenje na bilo kojoj strani automatski dovesti u pitanje nepristrasnost", i podsećaju da je veliki broj međunarodnih pregovarača i ranije davao iskaze pred Tribunalom. Veće smatra da je činjenica da se ambasador dobrovoljno sastao sa predstavnicima tima odbrane i potpisao izjavu, u suprotnosti sa njegovim navodima o narušavanju pregovaračke nepristrasnosti. U ovom trenutku, ističu sudije, iako Karadžić ima Kutiljerovu pisanu izjavu on ne može da je ponudi u dokaze pre nego sto tužilaštvo unakrsno ispita svedoka.

Sudije su zaključile da je Karadžić učinio dovoljno napora da pokuša da obezbedi da Kutiljero dobrovoljno svedoči, kao i da se njegov iskaz "odnosi na jasno određena pitanja relevantna za slučaj optuženog", što su uslovi za izdavanje obavezujućeg naloga. Sudije u odluci podsećaju da je ambasador Kutiljero lično posredovao u razgovorima vođenim od februara do marta 1992. godine između Radovana Karadžića i tadašnjeg predsednika BiH Alije Izetbegovića. Pošto se optuženi tereti za učešće u dvostrukom udruženom zločinačkom poduhvatu "dokazi koji se odnose na njegove napore da se aktivno uključi u mirovne pregovore s ciljem okončanja konflikta" su, po oceni sudija, relevantni za Karadžićev predmet.

Sudije takođe podsećaju i da je ambasador Kutiljero imao neprekidne kontakte sa optuženim sve do avgusta 1992. godine te da je stoga "u jedinstvenoj poziciji" da svedoči o eventualnoj nameri optuženog da počini krivično delo, te da će njegov iskaz biti od "značajne pomoći" optuženom.

Dijeljenje sadržaja